Dataset Preview
Full Screen Viewer
Full Screen
The full dataset viewer is not available (click to read why). Only showing a preview of the rows.
Job manager crashed while running this job (missing heartbeats).
Error code: JobManagerCrashedError
Need help to make the dataset viewer work? Make sure to review how to configure the dataset viewer, and open a discussion for direct support.
dc.title
string | dc.creator
string | dc.source
string | dc.subject
string | id
string | pdf_url
string | text
string |
|---|---|---|---|---|---|---|
ANALIZA INDIKATORA PROIZVODNJE VAŽNIJIH RATARSKIH USEVA U REPUBLICI SRBIJI | Vučković, Dejana | Selo i poljoprivreda - zbornik radova | ratarski usevi;proizvodni indikatori;Srbija | agrif.bg.ac.rs-123456789-6135.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/23922/ANALIZA_INDIKATORA_PROIZVODNJE_pub_2021.pdf | <s>Na oraničnim površinama gaje se raznovrsne ratarske kulture koje imaju važno mesto u našoj poljoprivredi zbog upotrebe u ishrani stanovništva, stočnog fonda, i kao sirovine za industrijsku preradu.</s><s>Cilj rada je analiza kretanja proizvodnih indikatora važnijih ratarskih useva u Republici Srbiji u vremenskom periodu od 2010. do 2019. godine.</s><s>Obrada podataka izvršena je korišćenjem metoda deskriptivne statistike u koje spadaju aritmetička sredina, interval varijacije, koeficijent varijacij, i godišnja stopa promene.</s><s>Svi podaci za izračunavanje indikatora proizvodnje preuzeti su sa zvaničnih internet stranica Zavoda za statistiku Srbije.</s><s>Rezultati pokazuju da je došlo do smanjenja oraničnih površina u posmatranom desetogodišnjem periodu.</s><s>Od žita najveće prosečne površine, proizvodnja i prinos zastupljeni su kod kukuruza.</s><s>Kod posmatranog industrijskog bilja, uljana repica ima najveći prosečan godišnji rast površina i ukupne proizvodnje.</s><s>Lucerka preovladava u površinama pod krmnim biljem, ali je kukuruz za krmu ostvario najveću prosečnu stopu rasta površina.</s>
<s>Proizvodnja hrane, prehrambena bezbednost zemlje, proizvodnja sirovina za druge privredne grane, spoljnotrgovinska razmena, društveni, demografski i drugi aspekti determinišu višestruki značaj i ulogu poljoprivrede u društveno-ekonomskom razvoju Republike Srbije.</s><s>S obzirom na raspoloživost značajnih prirodnih i ljudskih potencijala, kao i 1 Dejana Vučković, BSc, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Beograd, Srbija, Tel: +381 63 1881 455, E-mail: dejanavuckovic5.5Žgmail.com 162</s>
<s>Uvod na dostignuti nivo proizvodnje i prerade, poljoprivredna proizvodnja predstavlja jednu od najznačajnijih privrednih delatnosti u Srbiji.</s><s>U Republici Srbiji, biljna proizvodnja ima dominantno učešće u strukturi poljoprivredne proizvodnje (70%).</s><s>U okviru biljne proizvodnje, najzastupljenija je ratarsko – povrtarska proizvodnja, i to sa više od 50% ukupne biljne proizvodnje (Đoković i sar., 2018).</s><s>U ovom radu analiza je usmerena na proizvodnju važnijih ratarskih useva u našoj zemlji.</s><s>Značaj ratarske proizvodnje ogleda se u raznovrsnim proizvodima koji se koriste za ljudsku ishranu, stočnu hranu ili kao sirovine za industrijsku preradu (Nedeljković i sar., 2019).</s><s>S obzirom da ratarska proizvodnja predstavlja osnovu celokupne poljoprivrede, rezultati ostvareni u ovoj biljnoj proizvodnji značajno utiču na opšti bilans poljoprivredne proizvodnje (Živković, Munćan, 2014).</s>
<s>Cilj rada je kvantitativna analiza kretanja proizvodnih indikatora važnijih ratarskih useva u Republici Srbiji, odnosno površina, proizvodnje i prinosa pojedinih ratarskih kultura u vremenskom periodu od 2010. do 2019. godine.</s><s>U okviru ratarskih useva, od žita su analizirani pšenica, kukuruz, ječam, ovas, raž, od industrijskog bilja uljana repica, suncokret, soja, duvan, i od krmnog bilja detelina, lucerka i kukuruz za krmu.</s>
<s>Kao izvori podataka u radu korišćeni su Statistički godišnjaci za period od 2010. do 2019. godine koje je publikovao Zavod za statistiku Republike Srbije.</s><s>Prikupljeni podaci analizirani su u programu Microsoft Office Excel.</s><s>Podaci su prikazani tabelarno i grafički.</s><s>Prilikom analize podataka, primenjene su metode kvalitativne i kvantitativne analize.</s><s>Deskriptivna analiza, kao kvalitativna metoda, korišćena je za opis posmatranih pojava.</s><s>Od kvantitativnih metoda, primenjene su statističke metode, odnosno mere deskriptivne statistike u koje spadaju prosečna vrednost pojave, interval varijacije (minimum i maksimum), koeficijent varijacije (CV) i prosečna godišnja stopa promene.</s>
<s>Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije za 2019. godinu, površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta iznosila je 163</s>
<s>3.481.567ha.</s><s>U strukturi poljoprivrednih površina dominiraju oranice i bašte sa učešćem od 74,07%, dok su stalni zasadi najmanje zastupljeni sa 5,92% (Tabela 1).</s><s>Udeo stalnih travnatih površina u korišćenom poljoprivrednom zemljištu je 19,40%, što ukazuje na postojanje potencijala za dalji razvoj stočarske proizvodnje.</s><s>Tabela 1. Struktura korišćenog poljoprivrednog zemljišta prema kategorijama u Republici Srbiji (2019)</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS U vremenskom periodu od 2010. do 2019. godine, došlo je do smanjenja oraničnih površina za 74.704 ha.</s><s>Najveći iznos promena desio se između 2011. i 2012. godine kada je došlo do smanjenja površina pod oranicama i baštama za 77.906ha (Grafikon 1).</s><s>Korišćenje poljoprivrednih površina u nepoljoprivredne svrhe (izgradnju stambenih, privrednih objekata, izradnju saobraćajnica i sl.) dovodi do smanjenja oraničnih površina, odnosno ukupnih obradivih površina (Božić i sar., 2011).</s><s>Grafikon 1. Dinamika kretanja oraničnih površina u Republici Srbiji u periodu 20102019. godine</s>
<s>tradicionalno, najzastupljenija je biljna proizvodnja žita koja obuhvata 65,88% ukupnih oranica (Grafikon 2).</s><s>Na drugom mestu po zastupljenosti je industrijsko bilje sa učešćem od 18,97% od ukupnih oraničnih površina.</s><s>Krmno bilje 164</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Analiza kretanja indikatora u proizvodnji žitarica Zbog svojih nutritivnih svojstava (visokog udela ugljenih hidrata, belančevina, celuloze, vitamina, minerala, enzima i masti) koje poseduju, žitarice čine temelj ljudske ishrane, dok je široka lepeza njihove upotrebe i u stočnoj ishrani (Nedeljković, 2018).</s><s>Značaj žita za našu zemlju ogleda se u tome što imaju glavni udeo u izvozu agrarnog sektora (Božić, Od ukupne površine oranica pod žitima, najzastupljeniji je kukuruz za zrno, čija je prosečna površina za period od 2010. do 2019. godine 995.214ha.</s><s>Druga po zastupljenosti je pšenica sa prosečnom površinom od 604.041ha (Tabela 2).</s><s>Usled strateškog značaja i povoljnih agroekoloških uslova za gajenje, pšenica i kukuruz zajedno imaju učešće od 92,62% u ukupnim površinama, odnosno 95,35% u ukupnoj proizvodnji posmatranih useva.</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Površina, prinos i ukupna proizvodnja posmatranih žita u Srbiji su dosta ujednačeni, na šta ukazuju izračunati koeficijenti varijacije u periodu od 2010. do 2019. godine.</s><s>Vrednosti koeficijenta varijacije kreću se u intervalu od 4% do 23%, što ukazuje na slab varijabilitet (Tabela 3).</s><s>U analiziranom periodu od deset godina, prosečno godišnje smanjenje površina prisutno je kod svih značajnijih žita osim ječma.</s><s>Prosečno godišnje povećanje površina pod ječmom iznosilo je 1,08%.</s><s>Prezentovani podaci pokazuju da je kod svih useva ostvareno povećanje prinosa od 2010. do 2019. godine.</s><s>Najveći prosečan godišnji rast prinosa zabeležen je kod pšenice po stopi od 2,61%.</s><s>Ostvarena proizvodnja žita u Srbiji povećana je kod većine analiziranih vrsta.</s><s>Smanjenje obima proizvodnje uočeno je kod ovsa po stopi -3,29%.</s><s>Opadanje proizvodnje ovsa je, pre svega, rezultat smanjenja površina u analiziranom periodu.</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Analiza kretanja indikatora u proizvodnji industrijskog bilja U Evropi, Republika Srbija je među najvećim proizvođačima uljarica (Živanović, Popović, 2016).</s><s>Od ukupnih površina pod industrijskim biljem, najveće površine nalaze se pod suncokretom od 193.751ha (Tabela 4).</s><s>U poslednjih deset godina, na prosečno 180.695ha ostvaren je prosečan prinos soje od 2,79 t/ha, što Srbiju svrstava ne samo u red značajnijih proizvođača soje u evropskim razmerama, već i u red zemalja sa višim prosečnim prinosima soje u svetskim razmerama.</s><s>Pored toga što se uljarice koriste za proizvodnju ulja za direktu upotebu u ishrani stanovništva, koriste se i kao input u stočarskoj proizvodnji i različitim industrijskim granama (Đurić, Njegovan, 2016).</s><s>167</s>
<s>Tabela 4. Prosečna površina, prinos i proizvodnja značajnijeg industrijskog bilja u Republici Srbiji u periodu 2010-2019. godine Vrsta useva</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Vrednosti koeficijenta varijacije veće od 60% ukazuju da je kretanje površina i proizvodnje uljane repice veoma nestabilno u periodu od 2010. do 2019. godine.</s><s>Kretanje površina, prinosa i ukupne proizvodnje ostalih useva karakteriše slab varijabilitet.</s>
<s>U posmatranom desetogodišnjem periodu, uočava se prosečno godišnje povećanje površina pod uljanom repicom po stopi od 9,88% (Tabela 5).</s><s>Rast proizvodnje uljane repice u Srbiji u poslednjim godinama iniciran je otvaranjem fabrike za proizvodnju bio-dizela i povećanjem ekonomske isplativosti gajenja ove kulture (Popović i sar., 2010).</s><s>Kod suncokreta zabeležen je najveći prosečan godišnji rast prinosa od 4,14%, dok je kod duvana zabeležen trend pada prinosa po stopi od 4,81%.</s><s>Kada je u pitanju soja, i pored blagog smanjenja prinosa, uočava se povećanje ukupne proizvodnje iz godine u godinu po stopi 2,62% u posmatranom periodu.</s>
<s>Tabela 5. Dinamika kretanja površina, prinosa i proizvodnje značajnijeg industrijskog bilja u Republici Srbiji u periodu 2010-2019. godine Pokazatelji</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Analiza kretanja indikatora u proizvodnji krmnog bilja Proizvodnja krmnog bilja je višenamenska.</s><s>Pored pozitivnog dejstva, koji ispoljava pri konzumaciji, ispoljava i kvalitativna dejstva na zemljište na kom se uzgaja, odnosno zemljište ostaje rastresito, nezaraženo bolestima, obogaćeno oraganskim ostacima i mineralnim materijama (Jovanović i sar., 2014).</s><s>Po vrstama krmnog bilja najzastupljenija vrsta u Srbiji je lucerka, sa prosečnom površinom od 106.522ha u periodu od 2010. do 2019. godine.</s><s>Pored lucerke, značajne površine u našoj zemlji zauzimaju detelina i kukuruz za krmu.</s><s>Prosečna površina deteline za posmatrani period je 73.004 ha, a kukuruza za krmu 33.519 ha (Tabela 6).</s><s>169</s>
<s>Izvor: Sopstvena izračunavanja na osnovu podataka RZS Analizirajući dinamiku kretanja krmnog bilja, uočava se da su najveće oscilacije prisutne kod površina pod kukuruzom za krmu (CV=16,24%).</s><s>Međutim, i pored prisutnih oscilacija, ostvarena je najveća stopa rasta površina pod kukuruzom za krmu od 3,12% (Tabela 7).</s><s>Površine pod detelinom se smanjuju u periodu od 2010. do 2019. godine, po stopi -2,28%, što uzrokuje i pad obima proizvodnje prosečno godišnje po stopi -2,16%.</s><s>Kada je lucerka u pitanju, iako je najzastupljeniji krmni usev, možemo uočiti da posmatrani pokazatelji dinamike kretanja izražavaju tendenciju pada, od kojih se najviše ističe pad obima proizvodnje.</s>
<s>Tabela 7. Dinamika kretanja površina, prinosa i proizvodnje značajnijeg krmnog bilja u Republici Srbiji u periodu 2010-2019. godine Pokazatelji</s>
<s>Ratarske kulture imaju važno mesto u poljoprivredi naše zemlje.</s><s>Iz tog razloga u ovom radu izvršena je analiza površina, prinosa i ukupne proizvodnje</s>
<s>korišćenog poljoprivrednog zemljišta Republike Srbije, tradicionalno, dominantna je površina oranica i bašta.</s><s>Na oraničnim površinama u Srbiji, najzastupljenija je biljna proizvodnja žita.</s><s>Na drugom mestu po zastupljenosti je industrijsko bilje, a krmno bilje je rangirano na treće mesto u strukturi oraničnih površina.</s>
<s>Od žita najveća prosečna površina, proizvodnja i prinos zastupljeni su kod kukuruza.</s><s>U analiziranom periodu od 2010. do 2019. godine, prosečno godišnje smanjenje površina prisutno je kod svih značajnijih žita osim ječma.</s><s>Najveće prosečno godišnje smanjenje površina, kao i obima proizvodnje, uočeno je kod ovsa.</s>
<s>Kod posmatranog industrijskog bilja, najveću prosečnu površinu ima suncokret, kod koga je zabeležen i najveći prosečan godišnji rast prinosa.</s><s>Uljana repica, pored izraženog varijabiliteta, ima najveći prosečan godišnji rast površina i ukupne proizvodnje.</s><s>Lucerka preovladava u površinama pod krmnim biljem, ali kod kukuruza za krmu zabeležena je najveća prosečna godišnja stopa rasta površina.</s><s>Površine pod detelinom se smanjuju u posmatranom periodu, što uzrokuje i pad obima proizvodnje prosečno godišnje.</s><s>Zemljište kao prirodni resurs nedovoljno je iskorišćen u našoj zemlji.</s><s>Obim agrarne proizvodnje, međutim, nije određen samo površinom na kojoj se ostvaruje.</s><s>Pored zemljišta, na obim poljoprivredne proizvodnje utiče čitav niz drugih faktora.</s>
<s>Današnje stanje poljoprivrede Republike Srbije, njeni potencijali i ograničenja, i dalje pokazuju da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da se, shodno tome, od nje dobija manje nego što je to moguće.</s><s>Sve pomenuto se javlja kao rezultat nedovoljno efikasnih mera poljoprivredne politike.</s>
<s>Srbije, poljoprivrede, Beograd, Poljoprivredni fakultet, str. 370. analiza važnijih indikatora proizvodnje povrća u Republici Srbiji, Zbornik radova sa naučnog skupa „Selo i poljoprivreda“, Bijeljina, str. 329-341.</s> |
Uloga medija u informisanju stanovništva donjeg srema o problemu otpada | Marčetić, Anđela | Научни скуп са међународним учешћем "Село и пољопривреда", зборник радова | mediji;informacije;otpad;stanovništvo;Donji Srem | agrif.bg.ac.rs-123456789-6051.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/24140/Uloga_medija_u_pub_2021.pdf | <s>Usled sveopšteg prisustva medija u svakodnevnom životu, racionalno je očekivati da oni uzimaju određeno učešće u ukupnom informisanju stanovništva o aktuelnim temama.</s><s>Problem otpada, koji je prisutan u svim ruralnim i prigradskim naseljima Donjeg Srema, stanovništvo može različito tumačiti, pod uticajem stavova formiranih na osnovu informacija o navedenom problemu.</s><s>Kako bi se ispitao kvalitet informacija koje bivaju pružene i konstruisala moguća rešenja za problem otpada u Donjem Sremu, neophodno je ispitati uticaj različitih tipova medija na informisanost stanovništva.</s><s>Sprovođenjem ankete i „desk-research“ metodom, uz analizu navedene literature, ustanovljen je značajan uticaj medija na informisanost stanovništva.</s><s>Kako je ovaj rezultat i očekivan, treba uzeti u obzir mogućnost zloupotrebe medija u cilju prikrivanja problema otpada, te raditi na sprečavanju ovakvih postupaka.</s><s>Ključne reči: mediji, informacije, otpad, stanovništvo, Donji Srem.</s>
<s>Problem otpada, usled aktivnosti ekonomija, neminovno prožima svakodnevnicu stanovništva u različitoj meri.</s><s>Ophođenje lokalknog stanovništva Donjeg Srema, u urbanim i ruralnim naseljima, i njihove prakse upravljanja otpadom umnogome zavise od različitih faktora.</s><s>Opšta informisanost stanovništva o problemu otpada, nivo obrazovanja i navike samo su neki od faktora koji direktno mogu uticati na njihove stavove o ovom problemu.</s>
<s>Prisustvo medija neminovno prožima sve segmente svakodnevnog života u 21. veku, te njihov uticaj, u zavisnosti od tipa medija, može varirati, u kombinaciji sa goreimenovanim faktorima.</s><s>Ako se uzme u obzir da će se određene starosne grupe drugačije opredeljivati za korišćenje različitih izvora informacija, onda se mora sagledati i njihov pojedinačni kvalitet, obim i relevantnost.</s><s>Dalje, sklonost stanovništva ka proveravanju („factchecking“-u) informacija koje usvajaju putem medija, istinitost pruženih informacija i sam izvor informisanja mogu direktno uticati na ukupnu ulogu medija u informisanju stanovništva.</s><s>Stoga je cilj istraživanja da se analizira uloga, značaj i uticaj medija na informisanost lokalnog stanovništva Donjeg Srema o problemu otpada2, i time izvedu relevantni zaključci, koji mogu biti od koristi i za dalje istraživanje.</s><s>Analiza ovog uticaja podrazumeva i analizu navedenih faktora i stavova lokalnog stanovništva, što se može postići sprovođenjem adekvatne ankete i deskresearch metodom.</s><s>Anketa je sprovedena na uzorku od 40 ispitanika – 20 iz prigradskih područja (Batajnica i Dobanovci) i 20 iz ruralnih oblasti (Karlovčić i Šimanovci).</s><s>Dovođenjem u vezu ovih faktora i stavova, uz konsultovanje</s>
<s>Stavovi lokalnog stanovništva o problemu otpada u Donjem Sremu Radi kreiranja što boljeg uvida, odvojeno su sagledana stanja životne sredine u ruralnim (Grafikon 1) i prigradskim područjima (Grafikon 2).</s><s>Razlog razdvajanja jeste taj da se aktivnosti koje se svakodnevno odvijaju u navedenim područijma većinski ne podudaraju, usled činjenice da je „tržište rada u Srbiji polarizovano i segmentirano u većoj meri nego ikada pre“ (Arandarenko, 2011).</s><s>Kao proizvod različitih aktivnosti u područjima Donjeg Srema, generišu različiti tipovi otpada.</s><s>Osim toga, prihodi koje uživaju stanovnici ruralnih i prigradskih predela se, takođe, razlikuju, što dodatno doprinosi diverzifikaciji aktivnosti (poslovnih i svakodnevnih) u ovim naseljima.</s><s>Kako bi se ispitao problem otpada i izveštavanje o njemu, neophodno je sačiniti početnu sliku o stanju životne sredine.</s><s>Ona se može kreirati na osnovu stavova stanovništva o istoj, koji 2 Pod „problemom otpada“ podrazumevaće se nagomilavanje ambalažnog otpada na mestima za odlaganje i slični problemi nastali usled negativnog uticaja ambalažnog otpada i otpada iz domaćinstava na životnu sredinu Donjeg Srema.</s><s>319</s>
<s>Grafikon 1. i Grafikon 2. Stavovi lokalnog stanovništva ruralnih (levo) i prigradskih područja (desno) Donjeg Srema o stanju životne sredine Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete.</s><s>Stanovništvo je, nezavisno od tipa naselja u kom živi, svesno problema otpada u njegovom okruženju.</s><s>Većinski je stanje životne sredine ocenjeno kao pretežno zagađeno otpadom, što implicira da postoji prostor za rešavanje i dalje sprečavanje ovog problema u budućnosti.</s><s>U ruralnim predelima ispitanici teže levoj (nezagađenoj) strani skale, dok je u prigradskim predelima stanje poput slike u ogledalu, odnosno, mišljenje ispitanika teži ka definisanju životne sredine kao „značajno zagađena Grafikon 3. i Grafikon 4. Najzastupljeniji problemi izazvani otpadom u ruralnim (levo) i prigradskim područjima (desno) Donjeg Srema, prema zapažanjima ispitanika Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete Nezavisno od tipa područja, stanovništvo Donjeg Srema istaklo je da je, kako u ruralnim (Grafikonh 3), tako i u prigradskim područjima (Grafikon 4) najzastupljeniji problem otpada njegovo nagomilavanje na mestima za odlaganje.</s><s>U ruralnim sredinama razlog ovome može biti to što je „sakupljanje otpada kompleksan problem“, kako je navedeno u Lokalnom planu upravljanja otpadom za optštinu Pećinci (sepa.gov.rs).</s><s>Kako autori Lokalnog plana navode, „osnovni problem je zastarela, često neispravna mehanizacija, kao i nedovoljan broj kontejnera odgovarajuće 320</s>
<s>osnovu ličnog iskustva stanovništva. zapremine, nepostojanje posebnih kontejnera za medicinski otpad, nedostatak kontejnera za razdvajanje sekundarnih sirovina“.</s><s>Zbog toga, jasno je zašto je lokalno stanovništvo Karlovčića i Šimanovaca navelo da je nagomilavanje otpada na mestima za odlaganje vodeći problem.</s><s>U prigradskim pordučjima Donjeg Srema (Dobanovcima i Batajnici), ispitanici su, takođe, istakli da je najzastupljeniji problem u vezi sa otpadom njegovo nagomilavanje na mestima za odlaganje.</s><s>Ovi rezultati stoje nasuprot onome što je istaknuto u Lokalnom planu upravljanja otpadom za Grad Beograd, u kom autori tvrde da je „sakupljanje i transport komunalnog otpada u Gradu Beogradu generalno na zadovoljavajućem nivou“ (sepa.gov.rs).</s><s>Ono što dodatno razlikuje teritoriju Grada Beograda (te tako i prigradska područja) od ruralnih sredina u Donjem Sremu, jeste mogućnost reciklaže, odnosno, prisustvo kontejnera za reciklažu ambalažnog i drugog otpada iz domaćinstava.</s><s>Kako je ovo dodatna mogućnost razdvajanja otpada i sprečavanja njegovog nagomilavanja, nameće se zaključak da je, najverovatnije, izvor problema u nedovoljnoj frekvenciji sakupljanja otpada, ili neadekvatnom rasporedu mesta za njegovo odlaganje, odnosno, sakupljanje.</s><s>Uticaj starosne grupe stanovništva Donjeg Srema na izbor izvora medijskog informisanja</s>
<s>Stil života, koji je u direktnoj korelaciji sa uzrastom stanovništva, može diktirati preferencije prilikom odabira izvora za informisanje o aktuelnim temama.</s><s>Osim starosne grupe, odabir medija može zavisiti i od tipa ličnosti, pola, vrednosti, kulturoloških običaja i drugih socioloških i psiholoških karakteristika stanovništva (Vyncke, 2002).</s><s>Podela medija (na online i ostale medije – televizija, radio, pisani mediji i slično) prvi je korak ka segmentaciji stanovništva i osnova za svaku dalju analizu važnosti medija.</s>
<s>Racionalno bi bilo očekivati da će se mlađe starosne grupe, zbog „bržeg stila života“, radije opredeliti za online medije, uz lakše praćenje i prilagođavanje trendovima koje oni sa sobom nose.</s><s>Osim toga, kako u savremenom društvu svaka nova generacija dece odrasta u okolini koja je sve bogatija novim medijima i njihovim sadržajima, menja se i potencijalni uticaj medija na njihovu informisanost o problemu otpada (Ilišin et. al., 2001).</s><s>Kod starijeg uzrasta stanovništva, međutim, mnogo 321</s>
<s>osnovu ličnog iskustva stanovništva. različitih faktora može uticati na lakoću prilagođavanja različitim medijima, te i na sam način informisanja o problemu otpada.</s><s>Grafikon 5. Disperzija ispitanika prema starosnoj grupi kojoj pripadaju Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete.</s><s>Kako bi rezultati istraživanja bili relevantni, u anketi su obuhvaćene tri starosne grupe ispitanika (Grafikon 5) – najmlađoj grupi pripada njih 19, grupa ispitanika od 31 do 60 godina obuhvata njih 12 i 9 ispitanika stariji su od 60 godina.</s><s>U okviru ovih starosnih grupa ispitane su preferencije prilikom izbora medija za informisanje o temi otpada, pri čemu treba imati u vidu i svrhe u koje određene starosne grupe koriste pojedine medije.</s><s>Dok „deca medije najčešće koriste za zabavu” (Labaš i Marinčić, 2016), kod stanovništva starijih starosnih grupa ovo nije slučaj.</s><s>Pod uticajem različitih faktora, oni češće biraju da se služe medijima zarad ispunjavanja svojih potreba za informisanjem (Car et. al., 2015).</s><s>U tom smislu, očekivano bi bilo da su starije grupe stanovništva bolje, ili bar temeljnije informisane o problemu otpada od mlađih starosnih grupa.</s><s>322</s>
<s>Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete.</s><s>Prema rezultatima ankete (Grafikon 63), stanovništvo Donjeg Srema se, o problemima otpada, pretežno informiše pomoću Internet portala i društvenih mreža.</s><s>Tradicionalni mediji (radio, televizija i časopisi) izgubili su na svom značaju, ali su i dalje prisutni u informisanju o navedenoj temi.</s><s>Kako je prisustvo novih medija sve zastupljenije u svakodnevnom životu, očekivani su rezultati koji bi ukazali na njihovu zastupljenost i potvrdili hipotezu o njihovoj vodećoj ulozi u informisanju stanovništva o problemu otpada.</s>
<s>Na osnovu rezultata, jasno je da mediji (i tradicionalni i novi) imaju značajnu ulogu u informisanju stanovništva.</s><s>Zbog specifičnosti problema otpada, koji je usko povezan i sa političkim pitanjima, može doći do zataškavanja u izveštavanju o navedenom problemu, kao i lažnog predstavljanja realnog stanja životne sredine.</s><s>Ovakvi postupci mogu negativno uticati na zdravlje stanovništva i kvalitet životne sredine i u kratkom, ali i u dugom roku, na različite načine koji direktno zavise od tipa otpada koji je prisutan.</s><s>Dalje, ovakvo oblikovanje medijskog izveštavanja može direktno uticati na stvaranje nepovoljne klime nepoverenja u odnosu između medija i korisnika medijskih informacija.</s><s>3 Prilikom odgovaranja na ovo pitanje, ispitanici su imali mogućnost zaokruživanja više odgovora, kako bi se detaljno utvrdila zastupljenost tradicionalnih i novih medija u ukupnom informisanju.</s>
<s>Grafikon 7. Stavovi ispitanika o ulozi medija u informisanju javnosti o problemu otpada Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete Kada je reč o ulozi medija u informisanju stanovništva o problemu otpada u Donjem Sremu, mišljenja teže zaključku da mediji imaju veliki, ili bar delimično značajan uticaj na celokupno informisanje (Grafikon 7).</s><s>Podeljena mišljenja mogu biti rezultat raznovrsnosti medija kojima se ispitanici služe, ali i posledica očekivanja samih ispitanika.</s><s>Ukoliko stanovnici imaju prevelika očekivanja, koja ne bivaju u potpunosti ispunjena prilikom korišćenja nekog od medija, jasno je da stanovništvo neće objektivno sagledati primljene informacije.</s><s>Isto važi i za suprotan slučaj – ukoliko su očekivanja stanovništva premala, te bivaju lako nadmašena, stanovništvo bi moglo oceniti ulogu medija značajnijom nego što ona zapravo jeste, te ove rezultate treba uzeti „sa rezervom“.</s><s>Faktor koji dodatno može uticati na stavove stanovništva u ovom slučaju jeste tačnost informacija koje im bivaju pružene.</s><s>Ukoliko se ustanovi da su pružene informacije netačne ili zataškavaju realno stanje životne sredine, stanovništvo može oceniti medije nevažnim vidom informisanja o problemu otpada.</s><s>Kako slučaj zataškavanja u Republici Srbiji, te, samim tim, i u Donjem Sremu, nije stran, uvek se preporučuje provera informacija iz više različitih medija ili drugih izvora.</s><s>U prilog factchecking-u govori i činjenica da su društvene mreže i Internet portali istaknuti kao najkorišćeniji mediji za informisanje stanovništva o problemu otpada (Grafikon 6).</s><s>Informacije se, ovim putem, plasiraju 324</s>
<s>323 brže od onih koje bivaju plasirane putem tradicionalnih medija, što predstavlja dobar preduslov za lažno informisanje javnosti.</s><s>Grafikon 8. Stavovi ispitanika o kvalitetu informacija koje im mediji pružaju o problemu otpada u Donjem Sremu</s>
<s>Izvor: Ilustracija autora na osnovu ankete Ocena kvaliteta informacija o problemu otpada u Donjem Sremu zavisi od njihovih korisnika.</s><s>Stanovništvo Donjeg Srema se, prilikom odgovaranja, izjasnilo kao većinski nezadovoljno kvalitetom informacija o problemu otpada, koje bivaju prikazane u medijima (Grafikon 8).</s><s>Ovakav rezultat može predstavljati dobru podlogu za dalje istraživanje, jer nezadovoljstvo može biti prouzrokovano netačnim, nepotpunim, neblagovremenim informacijama, neadekvatnim temama ili drugim faktorima.</s><s>U prilog ovome govori i vrlo mali procenat zadovoljnih ispitanika – svega 7,5% izjasnilo se kao “zadovoljno”, što ne predstavlja dobar rezultat.</s>
<s>Društvene mreže – novi vid edukacije ili problem današnjice?</s><s>Edukacija stanovništva svih uzrasta veoma je važna za širenje svesti o ekološkim temama, kao i informisanje javnosti o problemima u njihovom neposrednom okruženju.</s><s>Informisanje i edukovanje najmlađih starosnih grupa ne bi trebalo da predstavlja značajan problem, jer mladi svakako prolaze kroz obrazovni sistem, te je neminovno da će se susresti i sa ekološkim temama.</s><s>Sa druge strane, edukacija stanovništva u uzrastu od 325</s>
<s>Najmlađe starosne grupe, danas, najčešće bivaju informisane o problemu otpada na dva načina – kroz rad NVO4, ili putem Interneta i društvenih mreža.</s><s>Doprinos medija u neformalnom vidu obrazovanja dece, dakle, svakako igra značajnu ulogu.</s><s>Sa druge strane, u okviru formalnog obrazovanja, „digitalni mediji nalaze široku primenu u predavanjima, učenju, u programima za vežbu, bazama podataka, alatima, igrama, u pokusima simulacije za kompleksnu komunikaciju i kooperativno okruženje” (Nadrljanski et. al., 2007).</s><s>Sve češće se društvene mreže, zbog njihove lake primene i mogućnosti da zadrže i privuku pažnju, koriste i u formalnom obrazovanju, kako bi olakšale usvajanje gradiva kod dece i mladih.</s><s>Ovakva primena društvenih mreža, prilikom informisanja i edukovanja o problemu otpada, predstavlja značajan korak u obrazovanju najmlađih u Donjem Sremu i pruža mnoge benefite, sve dok se preventivno proveravaju i uređuju informacije kojima oni, koji bivaju učeni, imaju pristup.</s>
<s>Problem edukacije stanovništva Donjeg Srema i njihove informisanosti o problemu otpada vidljiv je kod najstarijih grupa stanovništva.</s><s>Oni najčešće ne uviđaju značaj ekologije i ekološke probleme, te tako i probleme otpada, koji su u njihovom neposrednom okruženju.</s><s>Ovo može biti posledica postupanja na osnovu navike, na isti (tradicionalan) način, ili odsustva motivacije za učenjem.</s><s>Dodatni problem nastaje onda kada, zbog dominantne upotrebe društvenih mreža u odnosu na druge medije, najstarije grupe stanovništva, koje nisu vične u njihovoj upotrebi (mada ih svakako koriste), koriste neistinit i nekvalitetan sadržaj kao primarni vid informisanja.</s><s>Zbog toga, kvalitet primene digitalnih medija zavisiće od kombinacije individualnih, subjektivnih uslova učenja i informisanja, ali i od spoljnih, objektivnih faktora (Rodek, 2011).</s><s>Rešavanje ovog problema mora imati polaznu tačku u informisanju najstarijih grupa stanovništva (po potrebi i drugih) o pravilnoj upotrebi medija zarad informisanja o problemu otpada, ali i drugim temama koje su prisutne u njihovom okruženju i svakodnevnici.</s>
<s>Uloga medija u informisanju stanovništva Donjeg Srema o problemu otpada svakako je, dokazano, značajna.</s><s>Mediji imaju neosporivo prisustvo i veliki uticaj na ukupno informisanje o ovom problemu, pri čemu se najviše ističu novi, digitalni mediji.</s><s>Uloga Interneta i društvenih mreža sve više odmenjuje tradicionalne medije i njihovu primenu, mada je utvrđeno i kombinovanje tradicionalnih i digitalnih medija prilikom informisanja o ovom problemu.</s><s>Ovi rezultati su očekivani i racionalni, jer su mediji neizostavan segment svakodnevnice stanovništva i prožimaju je, te se prožimaju i međusobno.</s>
<s>Stanovništvo je saglasno sa tvrdnjom da mediji imaju veliki značaj u informisanju stanovništva o problemu otpada u Donjem Sremu, ali, većinski (70%) ističu svoje nezadovoljstvo kvalitetom pruženih informacija.</s><s>Kako bi se dalje nezadovoljstvo predupredilo, kao i rešili problemi ciljnog oblikovanja plasiranih informacija, neophodno je raditi na obrazovanju stanovništva o pravilnoj upotrebi medija.</s>
<s>1. Arandarenko, M. (2011): Pomoćne strategije za oporavak od krize u jugoistočnoj Evropi – studija procene: Srbija, Tim za tehničku podršku dostojanstvenom radu i Kancelarija za centralnu i istočnu 2. Hrnjić Kuduzović, Z. (2015): Evaluiranje kredibiliteta online vijesti među generacijom Y, Akademski pregled sa konferencije Regionalna znanstvena konferencija Vjerodostojnost medija, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, Bosna Hercegovina,</s>
<s>(dostupno mediji – Uloga medija u svakodnevnom životu djece, Zagreb, Republika Hrvatska, Državni zavod za zaštitu obitelji, materinstva i mladeži i Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, str. 9 327</s> |
Pomološke osobine novijih sorti trešnje u gustoj sadnji | Milatović, Dragan;Đurović, Dejan;Đorđević, Boban;Vulić, Todor;Zec, Gordan | Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. | trešnja, sorta, cvetanje, zrenje, rodnost, kvalitet ploda;sweet cherry, cultivar, flowering, maturing, productivity, fruit quality | agrif.bg.ac.rs-123456789-5781.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22794/bitstream_22794.pdf | <s>Izvod.</s><s>Proučavane su osobine 10 novijih sorti trešnje kalemljenih na podlozi Gizela 5 na području Mačve u periodu od tri godine (2008-2010).</s><s>Kao standard je uzeta sorta Van.</s><s>Istraživanja su obuhvatala vreme cvetanja i zrenja, rodnost, kao i najvažnije fizičke, hemijske i organoleptičke osobine plodova.</s><s>Veću rodnost u odnosu na standard ostvarila je jedino sorta Regina, dok je značajno veću krupnoću ploda imalo pet sorti: Peni, Samit, Noar de mečed, Kristalina i Kordija.</s><s>Bolje organoleptičke osobine od standarda su imale sorte Kordija, Kristalina i Noar de mečed.</s><s>Ukupno posmatrano, najbolje osobine pokazale su pozne sorte Regina i Kordija, koje se mogu preporučiti za komercijalno gajenje.</s><s>Pored njih, za gajenje se takođe mogu preporučiti i rana sorta Erli lori, kao i srednje pozna sorta Kristalina.</s><s>Ključne reči: trešnja, sorta, cvetanje, zrenje, rodnost, kvalitet ploda.</s>
<s>Proizvodnja trešnje u Srbiji je pretežno ekstenzivnog tipa i skoro u potpunosti se zasniva na koričćenju generativnih podloga (divlja trešnja i magriva).</s><s>Stabla su velikih dimenzija, što otežava izvođenje pomotehničkih mera, naročito berbe i čini proizvodnju manje ekonomičnom.</s><s>Intenziviranje proizvodnje trešnje može se ostvariti korišćenjem slabo bujnih vegetativnih podloga.</s><s>Od tih podloga u svetu je trenutno najznačajnija Gizela 5. Ona je slabe bujnosti, što omogućava veću gustinu sadnje, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na generativne podloge (Lang, 2001).</s>
<s>Pored podloge, značajan preduslov za unapređenje proizvodnje trešnje je i izbor sorti sa dobrim biološko - proizvodnim osobinama.</s><s>Kod nas je sortiment trešnje dosta zastareo.</s><s>U proizvodnji dominiraju starije sorte kao što su: Germersdorfska, Hedelfingenska, Lionska rana, Napoleonova i dr. (Nikolić et al., 1999).</s><s>Da bi se proizvodnja trešanja u narednom periodu povećala, potrebno je introdukovati nove sorte, koje se u odnosu na postojeći sortiment odlikuju boljom rodnošću, atraktivnijim izgledom i boljim kvalitetom ploda.</s><s>163</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011.</s><s>Cilj ovog rada je bio da se prouče osobine novijih sorti trešnje različitog vremena zrenja, da bi se najbolje od njih preporučile za gajenje u komercijalnim zasadima.</s>
<s>Ispitivanja su obavljena u zasadu trešnje koji se nalazi u selu Mrđenovac, opština Šabac, u periodu od 2008-2010. godine.</s><s>Zasad je podignut 2004. godine.</s><s>Ispitivano je 10 novijih sorti: Erli lori, Čelan, Samit, Kristalina, Silvija, Noar de mečed, Kordija, Samersan, Regina i Peni.</s><s>Kao standard je uzeta sorta Van.</s><s>Sve sorte su kalemljene na podlozi Gizela 5. Uzgojni oblik je vitko vreteno, a razmak sadnje 4 Cvetanje je praćeno prema preporukama Međunarodne radne grupe za polinaciju (Wertheim, 1996): početak cvetanja – kada se otvori 10% cvetova, puno cvetanje – kada se otvori 80% cvetova, a kraj cvetanja – kada otpadne 90% kruničnih listića.</s><s>Obilnost cvetanja je ocenjivana prema skali od 1 (bez cvetova) do 5 (obilno cvetanje).</s><s>Kao vreme zrenja uzeti su datumi početka berbe.</s><s>Rodnost je ocenjivana prema skali od 1-5. Osobine ploda određivane su na uzorku od 25 plodova po sorti.</s><s>Indeks oblika ploda izračunat je po formuli: dužina2 / širina x debljina.</s><s>Rastvorljive suve materije određivane su refraktometrom, šećeri po metodi Luff - Schoorl, a ukupne kiseline (izražene kao jabučna kiselina) titracijom sa 0,1N NaOH.</s><s>Organoleptičke osobine (spoljašnji izgled ploda, ukus i čvrstoća mesa) ocenjivao je tročlani žiri, poentiranjem sa ocenama od 1 do 5. Podaci za masu ploda su obrađeni statistički metodom analize varijanse za dvofaktorijalni ogled.</s><s>Značajnost razlika između srednjih vrednosti je utvrđena pomoću Dankanovog testa višestrukih intervala za verovatnoću 0,05.</s>
<s>Poznavanje vremena cvetanja kod trešnje je značajno zbog kombinovanja sorti u zasadu u cilju uspešnog oprašivanja i oplođenja.</s><s>Prosečno vreme cvetanja trešnje na području Šapca u periodu 2008-2010. godine je bilo u I i II dekadi aprila (tabela 1).</s><s>Ispitivane sorte se prema vremenu cvetanja mogu podeliti u tri grupe: ranocvetne (Erli lori, Van i Čelan), srednjecvetne (Samit, Noar de mečed, Samersan, Silvija i Kordija) i poznocvetne (Regina i Peni).</s><s>Prosečna amplituda početka cvetanja između sorti sa najranijim i najkasnijim cvetanjem iznosila je 11 dana.</s><s>Razlike u vremenu cvetanja su bile izražene i između godina ispitivanja.</s><s>Najranije cvetanje je bilo u 2008. godini, kada je ono počelo za 9-10 dana ranije u odnosu na ostale dve godine.</s>
<s>Prosečno trajanje cvetanja je bilo 15 dana, sa variranjem 14-17 dana.</s><s>Cvetanje je bilo najkraće u 2010. godini, kada je prosečno trajalo 11 dana (sa variranjem po sortama od 10 do 12 dana), a najduže u 2008. godini kada je prosečno trajalo 20 dana (sa variranjem 16-24 dana).</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011.</s><s>Tabela 1. Fenološke osobine i rodnost sorti trešnje (prosek, 2008-2010. god.) Phenological properties and productivity of sweet cherry cultivars (average 2008-2010) Cvetanje / Flowering</s>
<s>Obilnost cvetanja je bila najmanja kod sorte Samit (2,5), a najveća kod sorte Regina (4,8).</s><s>U 2010. godini obilnost cvetanja je bila znatno manja u odnosu na ostale dve godine.</s><s>To se može objasniti time što je u ovoj godini u toku zimskog mirovanja došlo do izmrzavanja cvetnih pupoljaka.</s><s>Stepen izmrzavanja je varirao od 43% kod sorte Kordija do 95% kod sorte Silvija (Milatović, 2011).</s><s>Prosečno vreme zrenja sorti trešnje je bilo u periodu od 16. maja (Erli lori) do 20. juna (Peni).</s><s>Prema vremenu zrenja ispitivane sorte se mogu podeliti na: rane (Erli lori), srednje rane (Čelan), srednje pozne (Samit, Van i Kristalina), pozne (Noar de mečed, Kordija i Samersan) i vrlo pozne (Pegina i Peni).</s><s>Razlike u vremenu zrenja za iste sorte između različitih godina ispitivanja nisu bile velike i iznosile su 2-6 dana.</s><s>Redosled zrenja proučavanih sorti je u skladu sa podacima koje navodi Bassi (2010).</s><s>Veću rodnost od standard sorte (Van) ispoljila je samo sorta Regina.</s><s>Kod još pet sorti rodnost se može okarakterisati kao dobra i to su sorte: Kordija, Kristalina, Silvija, Čelan i Samersan.</s><s>Preostale četiri sorte su pokazale slabu do umerenu rodnost i to su: Samit, Erli lori, Peni i Noar de mečed.</s><s>Ocene rodnosti dobijene u ovom radu su približne onima koje navode Meland i Frøynes (2008) u uslovima Norveške.</s><s>U njihovom istraživanju od sedam sorti koje smo i mi proučavali najmanju rodnost su imale sorte Erli lori i Peni.</s><s>Masa ploda ispitivanih sorti trešnje varirala je u rasponu od 7,0 g kod sorte Čelan do 10,5 g kod sorte Peni (tabela 2).</s><s>U odnosu na sortu standard (Van sa masom ploda od 7,5 g) pet sorti je imalo statistički značajno veću masu ploda i to su: Peni, Samit, Noar de mečed, Kristalina i Kordija.</s><s>Dobijeni rezultati o masi ploda u našem 165</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. istraživanju su slični ili nešto manji u odnosu na rezultate koje navode Lugli et al. Tabela 2. Osobine ploda sorti trešnje (prosek, 2008-2010. god) Fruit properties of sweet cherry cultivars (average 2008-2010) Dimenzije ploda (mm)</s>
<s>* Proseci označeni istim slovom se ne razlikuju značajno prema Dankanovom testu višestrukih intervala za P=0,05 Means followed by the same letter do not differ significantly according to Duncan’s multiple range test at P=0,05 Dimenzije ploda su bile u korelaciji sa masom.</s><s>Na osnovu dimenzija je izračunat i indeks oblika ploda, koji je imao vrednosti od 0,81 kod sorte Erli lori do 1,16 kod sorte Samit.</s>
<s>Masa koštice je bila najmanja kod standarda, sorte Van (0,42 g), a najveća kod sorte Peni (0,66 g).</s><s>Udeo koštice u masi ploda je varirao od 5% (Noar de mečed) do 7% (Regina).</s><s>Prema podeli koju su dali Toth et al. (1996) pet sorti je imalo mali udeo koštice u masi ploda (ispod 6%), a pet sorti je imalo srednji udeo koštice (6-7,5%) Dužina peteljke je značajna osobina kod trešnje, jer se kod sorti koje imaju dužu peteljku lakše obavlja ručna berba, a u manjoj meri se javlja truljenje plodova.</s><s>Kod ispitivanih sorti dužina peteljke je bila od 3,2 cm kod sorte Van do 5,1 cm kod sorte Regina.</s><s>Najveći broj sorti (šest) je imao srednje dugu peteljku (3,6-4,5 cm).</s><s>Pored standard sorte, kratku peteljku su imale i sorte Erli lori i Samersan, dok su sa druge strane dugu peteljku imale sorte Regina i Kordija.</s><s>Kvalitet ploda sorti trešnje je određivan na osnovu hemijskih i organoleptičkih osobina ploda, a dobijeni rezultati su prikazani u tabeli 3. 166</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011.</s><s>Tabela 3. Parametri kvaliteta ploda sorti trešnje (prosek 2008 - 2010. god.) Fruit quality properties in sweet cherry cultivars (average 2008 - 2010) Chemical composition</s>
<s>Prosečan sadržaj rastvorljive suve materije u plodu ispitivanih sorti je bio od 14,3% kod sorte Erli lori do 17,8% kod sorte Kordija.</s><s>Sorte kasnijeg vremena zrenja imale su više suve materije u odnosu na rane sorte.</s><s>Dobijeni podaci o sadržaju rastvorljive suve materije u skladu su sa rezultatima koje navode Lugli et al. (2007) i Sadržaj ukupnih šećera varirao je od 11,9-14,2%.</s><s>Od toga su najveći deo činili invertni šećeri (11,6-13,7%), dok je saharoza bila neznatno zastupljena (0,2-0,7%).</s><s>Dobijeni podaci u ovom istraživanju u skladu su sa dosad objavljenim rezultatima, prema kojima su dominantno zastupljeni šećeri u plodovima trešnje glukoza i fruktoza, dok je saharoza prisutna u vrlo malim količinama (Ninkovski, 1984; Girard Sadržaj ukupnih kiselina je bio najniži kod sorte Erli lori (0,40%), a najviši Organoleptička ocena kvaliteta ploda predstavlja važan parametar za opštu ocenu sorti zbog toga što su plodovi trešnje uglavnom namenjeni za stonu potrošnju.</s><s>Sa izuzetkom sorte Čelan, sve ostale nove sorte dobile su veće ocene za izgled ploda od sorte standard (Van).</s><s>Čvrstoća mesa je bila najviše izražena kod sorti Kordija, Kristalina, Noar de mečed, Regina i Samersan, koje su dobile ocene približno na nivou standarda, dok su ostale sorte dobile niže ocene.</s><s>Po ukusu mesa bolje ocenjene sorte u odnosu na standard su bile Kordija, Noar de mečed, Kristalina i Samit.</s><s>167</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011.</s><s>Ukupna organoleptička ocena kvaliteta ploda je bila najviša kod sorti Kordija, Kristalina i Noar de mečed, koje su dobile veću ocenu od standard sorte.</s><s>Najnižu senzoričku ocenu dobile su sorte Erli lori, Silvija i Čelan.</s><s>Ostale sorte su ocenjene približno na nivou standarda.</s>
<s>S obzirom da su sorte ispitivane u ovom radu relativno nove i kod nas malo poznate, dajemo njihov kratak opis i preporuke za gajenje.</s><s>Erli lori (Early Lory, Earlise) potiče iz Francuske.</s><s>Vrlo rana sorta, sazreva oko 3 dana pre sorte Burlat.</s><s>Ima krupan plod, okruglasto-pljosnatog oblika, intenzivno crvene do tamnocrvene boje.</s><s>Meso je srednje čvrsto i osrednjeg je kvaliteta.</s><s>Umereno je osetljiva na pucanje ploda.</s><s>Interesantna je zbog vrlo ranog zrenja i krupnih plodova.</s><s>Mane su joj: umerena rodnost, slabiji kvalitet i manja čvrstoća mesa.</s><s>Bez obzira na mane, zaslužuje pažnju kao trenutno jedna od najboljih ranih sorti trešnje.</s>
<s>Čelan (Chelan) potiče iz SAD.</s><s>Sazreva srednje rano.</s><s>Plod je srednje krupan do krupan, srcastog oblika, tamnocrvene boje.</s><s>Meso je čvrsto, kvalitetno.</s><s>Kvalitet je bolji ako se berba izvede kasnije, kad plodovi dobiju tamnocrvenu boju.</s><s>Interesantna je zbog ranog zrenja, dobre rodnosti, čvrstog mesa i male osetljivosti na pucanje ploda.</s><s>Zbog manje krupnoće ploda u odnosu na druge novije sorte ne preporučujemo je za gajenje</s>
<s>Samit (Summit) potiče iz Kanade.</s><s>Sazreva srednje pozno, oko dva dana pre sorte Van.</s><s>Plod je vrlo krupan, srcastog oblika, intenzivno crvene boje.</s><s>Meso je srednje čvrsto, visokokvalitetno.</s><s>Ova sorta odlikuje se veoma privlačnim izgledom i dobrim kvalitetom plodova.</s><s>Međutim, ona ima i dosta mana: bujna je, kasnije prorodi i slabije rađa, a plodovi su manje čvrstoće i osetljivi su na pucanje.</s><s>Kristalina (Cristalina, Sumnue) potiče iz Kanade.</s><s>Sazreva srednje pozno, približno kad i Van.</s><s>Rano stupa u rod i srednje je do dobre rodnosti.</s><s>Plod je vrlo krupan, okruglastosrcastog oblika, intenzivno crvene boje.</s><s>Peteljka se lako odvaja od ploda, pri čemu ne dolazi do curenja soka, tako da je pogodna i za mehanizovanu berbu.</s><s>Meso je čvrsto i kvalitetno.</s><s>Ova sorta se ističe po veoma atraktivnom izgledu plodova.</s><s>Mana joj je velika osetljivost na pucanje ploda.</s><s>Silvija (Sylvia) potiče iz Kanade.</s><s>Pozna sorta, sazreva približno kad i Bing.</s><s>Ima uspravan rast grana i slabije razgranavanje.</s><s>Rodnost je dobra, ali prinos varira po godinama.</s><s>Plod je krupan, srcastog oblika, intenzivno crvene do tamnocrvene boje u punoj zrelosti.</s><s>Meso je čvrsto i kvalitetno.</s><s>Odlikuje se krupnim plodovima, privlačnog izgleda.</s><s>Osetljiva je na pucanje ploda.</s><s>Noar de mečed (Noire de Meched).</s><s>Potiče iz Irana, a selekcionisana je u Francuskoj.</s><s>Poznog je vremena zrenja.</s><s>Plod je vrlo krupan, okruglastosrcastog oblika, intenzivnocrvene boje.</s><s>Meso je čvrsto, visokokvalitetno.</s><s>Ova sorta je interesantna zbog kvaliteta ploda.</s><s>Međutim, zbog slabije rodnosti ne preporučujemo je za gajenje.</s>
<s>Kordija (Attika) potiče iz Češke.</s><s>Sazreva kasno, približno kad i Germersdorfska.</s><s>Plod je vrlo krupan, srcastog oblika, tamnocrvene boje.</s><s>Meso je čvrsto, visokokvalitetno.</s><s>Jedna je od najboljih poznih sorti trešnje.</s><s>Njene dobre 168</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. osobine su privlačan izgled i dobar kvalitet ploda.</s><s>Pored toga, nije mnogo osetljiva na pucanje ploda.</s><s>Mana joj je neredovna rodnost, odnosno slabiji prinos u pojedinim godinama.</s>
<s>Samersan (Summersun) potiče iz Engleske.</s><s>Sazreva kasno, približno kad i Kordija.</s><s>Plod je krupan, srcastog oblika, intenzivno crvene boje, sjajne pokožice i vrlo privlačnog izgleda.</s><s>Meso je čvrsto, visokokvalitetno.</s><s>Odlikuje se privlačnim izgledom i dobrim kvalitetom plodova, kao i dobrom rodnošću.</s><s>Mana ove sorte je velika osetljivost na pucanje ploda.</s>
<s>Regina potiče iz Nemačke.</s><s>Sazreva vrlo pozno.</s><s>Plod je krupan, okruglastosrcastog oblika, tamnocrvene boje.</s><s>Meso je čvrsto, kvalitetno.</s><s>Jedna je od najboljih sorti u svojoj epohi zrenja.</s><s>Obilno rađa, a plodovi su krupni, privlačnog izgleda i čvrstog mesa.</s><s>Pored toga, manje je osetljiva na pucanje ploda.</s><s>Kao njene mane se mogu navesti velika bujnost i kasnije stupanje u rod, koje posebno dolaze do izražaja ako se gaji na generativnim podlogama.</s><s>Bolje rezultate daje ako se kalemi na slabo bujne podloge.</s>
<s>Peni (Penny) potiče iz Engleske.</s><s>Jedna je od najpoznijih sorti trešnje.</s><s>Plod je vrlo krupan, okruglasto srcastog oblika, intenzivno crvene boje.</s><s>Meso je čvrsto, dobrog kvaliteta.</s><s>Osetljiva je na pucanje ploda.</s><s>Interesantna je zbog vrlo poznog zrenja i veoma krupnih plodova.</s><s>Nedostatak ove sorte je osrednja rodnost.</s>
<s>Na osnovu trogodišnjeg ispitivanja važnijih pomoloških osobina novijih sorti trešnje, kalemljenih na podlozi Gizela 5 gajenih na području Mačve mogu se izvesti sledeći zaključci:</s>
<s>1. Ispitivane sorte su prosečno cvetale u prvoj i drugoj dekadi aprila, a cvetanje je trajalo od 14-17 dana.</s><s>Najranije je cvetala sorta Erli lori, a najkasnije Peni.</s><s>2. Prosečno vreme zrenja je bilo od 16. maja (Erli lori) do 20. juna (Peni).</s><s>3. Visoku rodnost, veću od standard sorte (Van) imala je samo sorta Regina.</s><s>4. Masa ploda ispitivanih sorti je varirala u rasponu od 7 g (Čelan) do 10,5 g (Peni).</s><s>Značajno veću masu ploda od standarda imale su sorte Peni, Samit, Noar de mečed, Kristalina i Kordija.</s>
<s>5. Sadržaj rastvorljive suve materije varirao je od 14,3% (Erli lori) do 17,8% (Kordija) i bio je u korelaciji sa vremenom zrenja.</s><s>Sadržaj ukupnih šećera je 6. Ukupna organoleptička ocena kvaliteta ploda je bila najveća kod sorti Kordija, Kristalina i Noar de mečed.</s>
<s>7. Ukupno posmatrano, najbolje osobine među ispitivanim sortama pokazale su pozne sorte Regina i Kordija, koje se mogu preporučiti za komercijalno gajenje u većem obimu.</s><s>Pored njih, za gajenje se takođe mogu preporučiti i rana sorta Erli lori, kao i srednje pozna sorta Kristalina.</s><s>169</s>
<s>Pomological properties of 10 sweet cherry cultivars grafted on Gisela 5 rootstock were studied in the region of Macva during a three-year period (20082010).</s><s>Standard cultivar for comparison was ‘Van’.</s><s>Studies have included time of flowering and maturing, productivity, and important physical, chemical and organoleptic properties of fruits.</s> |
Pear and quince breeding achievements in the world | Milatović, Dragan | Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. | kruška, dunja, oplemenjivanje, sorta;pear, quince, breeding, cultivar | agrif.bg.ac.rs-123456789-5786.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22786/bitstream_22786.pdf | <s>Izvod: U radu su prikazani programi oplemenjivanja evropske kruške (Pyrus communis L.) i dunje (Cydonia oblonga Mill.) u svetu, uključujući ciljeve oplemenjivanja i postignute rezultate u poslednjih trideset godina.</s><s>Najveći broj progama oplemenjivanja kruške se nalazi u Evropi, a najviše novih sorti je stvoreno u Rusiji, Ukrajini, Češkoj, Italiji, Francuskoj, Rumuniji i Nemačkoj.</s><s>Van Evrope, značajni programi oplemenjivanja postoje u SAD, Kanadi, Južnoj Africi, Brazilu, Australiji i na Novom Zelandu.</s><s>Za razliku od kruške, dunja ima znatno manji ekonomski značaj, pa je i broj novostvorenih sorti mnogo manji.</s><s>Najviše novih sorti dunje je stvoreno u zemljama istočne Evrope.</s>
<s>Po proizvodnji u svetu kruška zauzima drugo mesto među listopadnim voćkama iza jabuke.</s><s>Prema podacima FAO (2008) prosečna proizvodnja u svetu u periodu 2003-2007. godine iznosila je 19 miliona t. Glavni proizvođač je Kina sa 11,4 miliona t, što čini čak 60% od ukupne svetske proizvodnje.</s><s>Za njom slede Italija, SAD, Španija i Argentina.</s>
<s>Za sortiment kruške je karakteristično da nije tako dinamičan u odnosu na druge vrste voćaka, naročito jagodu i breskvu, ali i u odnosu na jabuku, trešnju i kajsiju.</s><s>U proizvodnji u svetu danas dominiraju sorte koje su stvorene u XVIII i XIX veku, kao što su: Vilijamovka, Konferans, Fetelova, Društvenka, Boskova bočica i druge.</s><s>Razlozi za to su što juvenilni stadijum sejanaca kruške traje dugo, a većina značajnih osobina se nasleđuje poligenski.</s><s>Najveći problem u oplemenjivanju kruške je da se u jednoj sorti spoje visok kvalitet ploda i otpornost prema patogenima (Mratinić, 2000).</s><s>To je zbog toga što su nosioci otpornosti divlje vrste ili sorte lošeg kvaliteta, tako da je potrebno više povratnih ukrštanja da bi se dobilo potomstvo dobrog kvaliteta.</s><s>Dunja u odnosu na krušku ima daleko manji ekonomski značaj.</s><s>Proizvodnja dunje u svetu u periodu 2003-2007. godine bila je oko 461.710 t i u odnosu na proizvodnju kruške je manja više od 40 puta (FAO, 2008).</s><s>Najveći proizvođači su * Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Nemanjina 6, 11080 Beograd – Zemun.</s>
<s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009.</s><s>Turska (sa 22% od ukupne svetske proizvodnje) i Kina (19%).</s><s>U odnosu na druge vrste voćaka dunja ima mali broj sorti, svega oko 500 (Stančević et al., 1993).</s>
<s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja kruške su stvaranje novih sorti dobrog kvaliteta ploda, visoke rodnosti i otpornosti prema patogenima i nepovoljnim činiocima sredine.</s><s>Poboljšanje kvaliteta ploda je jedan od najvažnijih ciljeva u svim programima oplemenjivanja kruške u svetu.</s><s>Standard za kvalitet ploda kruške je sorta Vilijamovka.</s><s>Iako je ona nastala pre više od dvesta godina, i dalje se smatra neprevaziđenom sortom u pogledu kvaliteta ploda.</s><s>Poželjno je da nove sorte imaju sočno, topljivo meso, skladan odnos između šećera i kiselina i prijatnu aromu.</s><s>Poboljšanje kvaliteta je naročito važno kod ranih letnjih sorti, kao i kod poznih zimskih sorti.</s><s>Nove sorte treba da imaju srednje krupan do krupan plod.</s><s>Dužina ploda trebalo bi da bude veća od 7 cm, a širina veća od 6 cm (Bell et al., 1996a).</s><s>Poželjan je kruškast oblik ploda, mada su i drugi oblici prihvatljivi.</s><s>Značajna osobina je ujednačenost plodova po krupnoći i obliku.</s><s>Zreli plodovi treba da imaju glatku pokožicu, zlatno žute boje, sa ili bez dopunske crvene boje.</s><s>Takođe postoji veliko interesovanje za stvaranjem stonih sorti sa dopunskom crvenom bojom na čitavoj površini ploda.</s><s>Većina crveno obojenih sorti kruške nastala je putem spontanih mutacija.</s><s>Zbog nestabilnosti dopunske boje i pojave reverzibilnosti (vraćanja na ishodne forme) bolje su crvene sorte koje su dobijene hibridizacijom, jer poseduju veću genetičku stabilnost za ovu osobinu (Bellini i Nin, 2002).</s><s>Rđasta prevlaka na plodu nije poželjna, osim ako je glatka i uniformna i prekriva čitavu površinu ploda.</s><s>Nove sorte treba da imaju dobru transportabilnost, odnosno da nisu osetljive na pritiske i uboje.</s><s>Meso treba da bude krem bele boje i sitnozrnaste strukture.</s><s>Kamene ćelije nisu poželjne, naročito ako se nalaze u mesu ploda ili ispod pokožice, dok su prihvatljivije ako se nalaze oko semene kućice.</s><s>Semena kućica treba da bude relativno mala u odnosu na plod.</s><s>Plodovi treba da ujednačeno sazrevaju i da imaju dobru skladišnu sposobnost, što je naročito važno kod sorti poznog vremena zrenja.</s>
<s>Nove sorte treba da rano stupaju u rod, a zatim da dobro i redovno rađaju.</s><s>Poželjno je da one budu slabe do umerene bujnosti, da imaju širi ugao grananja i da su pogodne za gajenje u gustoj sadnji.</s><s>Osobine koje su takođe poželjne su srednje pozno ili pozno vreme cvetanja, kompatibilnost sa sortama oprašivačima, sklonost ka partenokarpiji, dobro zametanje plodova i njihovo održavanje do berbe.</s><s>Bellini i Nin (2002) navode da je jedan od fundamentalnih ciljeva oplemenjivanja kruške stvaranje samooplodnih sorti putem prenošenja samooplodnosti sa P. pyrifolia na P. communis.</s><s>Na ovom problemu zajednički rade tri fakulteta u Italiji (Bolonja, Firenca i Ankona).</s><s>Važan cilj u oplemenjivanju kruške je i dobra adaptivnost prema ekološkim uslovima.</s><s>U severnijim područjima gajenja veoma je značajna otpornost prema mrazevima, a u južnim otpornost prema visokim temperaturama, suši i toplim vetrovima (naročito u vreme cvetanja).</s><s>Otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama je jedan od imperativnih ciljeva oplemenjivanja.</s><s>Kod kruške, najopasniji patogen je Erwinia amylovora koja izaziva bakterioznu plamenjaču.</s><s>Kao izvor otpornosti prema ovom patogenu koriste se divlje vrste Pyrus pyrifolia i Pyrus ussuriensis.</s><s>Takođe je značajan patogen i Venturia pirina koji prouzrokuje čađavu krastavost.</s><s>Od štetočina, Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. najopasnija je kruškina buva (Cacopsylla spp.).</s><s>Ona nanosi direktne štete usled sisanja sokova i indirektne štete usled lučenja medne rose i pojave čađavice, kao i usled prenošenja mikoplazme koja izaziva propadanje kruške (Pear decline).</s><s>Od metoda stvaranja novih sorti kruške najviše se primenjuje planska hibridizacija, a znatno manje klonska selekcija i indukovane mutacije.</s>
<s>Klonska selekcija kao metoda stvaranja novih sorti kruške je manje korišćena nego kod jabuke.</s><s>Najčešće se izdvajaju klonovi standardnih sorti kruške koji imaju crveno obojenu pokožicu ploda.</s><s>Kod sorte Vilijamovka izdvojen je veći broj klonova crvene boje ploda.</s><s>U SAD su otkriveni klonovi Max Red Bartlett i Rosired Bartlett, u Francuskoj Williams Rouge (Homored), u Australiji Sensation Bartlett i Red Princess, a u Južnoafričkoj Republici Bon Rouge.</s><s>Kod sorte Društvenka izdvojeni su crveno obojeni mutanti: Regal Red Comice i Crimson Gem (u SAD), Rode Doyenne van Doorn i Sweet Sensation (u Holandiji).</s><s>Kod sorte Anžu u SAD su otkriveni crveno obojeni mutanti Gebhard Red Anjou i Columbia Red Anjou (Gliha, 1997).</s><s>Jednu grupu klonova sorti kruške čine oni kod kojih rđasta prevlaka prekriva najveći deo površine ploda.</s><s>Kod sorte Vilijamovka u SAD je otkriven klon Bien (Cinnamon) koji sazreva oko dve nedelje posle ishodne sorte, a kod sorte Boskova bočica klonovi Golden Russet Bosc i Bronze Beauty (ASHS, 1997; Okie, 1999).</s><s>U Australiji je otkriven mutant kod sorte Pakhams trijumf pod imenom Bingo, a kod sorte Boskova bočica mutant Tichbon.</s><s>Na Novom Zelandu je pronađen klon sorte Društvenka, koji je nazvan Taylors Gold.</s><s>Kod svih gore navedenih klonova pokožica je skoro u potpunosti prekrivena sa rđastom prevlakom.</s><s>Kod sorte Konferans u Holandiji su pronađena tri tetraploidna klona koji imaju krupnije plodove: Novi Conference, Conference Grootvruchtige Saels i Super Conference (Gliha, 1997).</s><s>U Australiji je patentiran klon Vilijamovke Sophia’s Pride koji se odlikuje kasnijim zrenjem i krupnijim i čvršćim plodom.</s><s>U Belgiji je izdvojen klon sorte Conferans pod imenom Corina koji se odlikuje ranijim zrenjem.</s>
<s>Proizvodnja kruške u Evropi iznosi oko 3,2 miliona t. Vodeće zemlje su Italija, Španija i Francuska koje proizvode 50% ukupne evropske proizvodnje (FAO, 2008).</s><s>Sansavini i Ancarani (2008) navode da su u periodu 2006-2007. godine tri vodeće sorte kruške u Evropi bile Konferans (učešće u proizvodnji više od 30%), Vilijamovka i njeni mutanti (14%) i Fetelova (13%).</s><s>Najveći broj novih sorti kruške stvoren je u Rusiji, Ukrajini, Češkoj, Italiji, Francuskoj, Rumuniji i Nemačkoj.</s><s>Italija je vodeća zemlja u Evropi po proizvodnji kruške, a takođe i jedan od lidera u stvaranju novih sorti.</s><s>Najveći program oplemenjivanja kruške nalazi se u okviru Istituto Sperimentale per la Frutticoltura (ISF), odeljenje u mestu Forli.</s><s>U periodu 1994 – 2000. godine priznato je pet sorti kruške: 1994. godine sorta Tosca (Košija x Vilijamovka), 1996. godine Bohème (Konferans x Gijova), a 2000. godine tri nove sorte: Turandot, Norma i Carmen, koje se dobijene ukrštanjem sorti Gijova x Junska lepotica (Rivalta i Dradi, 2002).</s><s>Ovo su letnje sorte koje sazrevaju u II polovini jula i Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. odlikuju se atraktivnim izgledom plodova.</s><s>Sansavini i Ancarani (2008) ističu da se poslednjih godina u Italiji naročito širi sorta Carmen, zahvaljujući visokoj rodnosti, atraktivnom izgledu i dobrom kvalitetu ploda.</s><s>U 2003. godini priznata je sorta Aida (Košija x Gijova) koja sazreva krajem avgusta.</s><s>Sorte Bohème i Aida su tolerantne prema Erwinia amylovora (Castagnoli et al., 2007).</s><s>Pored ovih sorti stvoreno je i više perspektivnih selekcija koje imaju sledeće osobine: otpornost prema bakterioznoj plamenjači (tri), otpornost prema kruškinoj buvi (jedna), kompakt habitus (četiri), crvenu boju (jedna).</s><s>Takođe su stvorene i dve selekcije koje su interspecies hibridi P. communis x P. pyrifolia (Rivalta et al., 2002).</s><s>Na institutu ISTEA CNR u u Bolonji za stvaranje novih sorti korišćena je tehnika indukovanih mutacija (mutageneza in vitro pod uticajem gama zraka).</s><s>Stvorene su dve sorte slabije bujnosti: Conference Light mutacijom sorte Konferans, i Abate Light mutacijom sorte Fetelova (Predieri, 1998).</s><s>Istim postupkom dobijen je mutant sorte Vilijamovka - William Ramada sa rđastom prevlakom.</s><s>Na Univerzitetu u Bolonji (Dipartimento di Colture Arboree) postoji program oplemenivanja čiji su osnovni ciljevi: produžetak raspona sazrevanja, crvena boja pokožice, otpornost prema Erwinia amylovora i Cacopsylla pyri i stvaranje sorti sa čvrstim mesom kao rezultat međuvrsne hibridizacije P. communis i P. pyrifolia (Musacchi et al., 2005).</s><s>Na Univerzitetu u Firenci stvorene su sorte Etrusca (Santa Marija x Društvenka), koja sazreva sredinom jula i Sabina (Košija x Đentile), koja sazreva u drugoj polovini avgusta (Bellini, 2002).</s><s>Od ostalih sorti stvorenih u Italiji interesantna je Rosada, koja ima dopunsku crvenu boju na većem delu površine ploda i sazreva oko 25 dana posle Vilijamovke (Bellini, 1993).</s><s>Sorta Ercole d’Este interesantna je zbog toga što je kod nje najveći deo površine ploda prekriven sa rđastom prevlakom, ima krupan plod i dobre je rodnosti.</s><s>Sazreva oko nedelju dana posle Vilijamovke U Francuskoj postoje dva veća programa oplemenjivanja kruške.</s><s>U Institutu za oplemenjivanje voćaka INRA u Anžeru stvorene su tri nove sorte kruške.</s><s>U toku 1990. godine uvedene su u proizvodnju sorte Bautomne (Serenade), koja je nastala ukrštanjem Konferans x Zimska dekantkinja i Bauroutard (Dairain), nastala ukrštanjem Krasanka x Madamme Ballet (Gliha, 1997).</s><s>Sorta Angelys nastala je ukštanjem Zimska dekantkinja x Društvenka (Le Lézec et al., 2002).</s><s>Ove tri sorte spadaju u grupu zimskih sorti, beru se od kraja septembra do sredine oktobra, a čuvaju do marta – aprila u hladnjačama sa normalnom atmosferom.</s><s>Sorta Angelys u Francuskoj poslednjih godina sve više zamenjuje Krasanku u novim zasadima, jer nema sekundarno cvetanje i manje je osetljiva prema patogenu Erwinia amylovora.</s><s>Ona se odlikuje prisustvom rđaste prevlake na čitavoj površini pokožice, a ima i dobar kvalitet ploda.</s><s>Novi ciljevi oplemenjivanja kruške u institutu INRA su otpornost prema čađavoj krastavosti i kruškinoj buvi (Lespinasse et al., 2008).</s><s>U privatnom programu oplemenjivanja rasadnika Delbard stvoren je veći broj sorti kruške.</s><s>Delfercò, Delwini, Delbard délice (Déléte) i Super comice Delbard (Delbias) su jesenje sorte, dok su Péradel (Delbuena), Fertilia Delbard (Delwilmor), Delbard Gourmande (Delsavor), Delbard d’automne (Delsanne) i Delbarexquise d’hiver (Delmoip) zimske sorte.</s><s>Program oplemenjivanja kruške u Češkoj je počeo 1955. godine u Institutu za pomologiju u mestu Holovousy, a kasnije je premešten u mesto Těchobuzice.</s><s>U periodu od 1987. do 2005. godine priznato čak 40 novih sorti kruške (Paprštein i Bouma, 2000; Richter, 2004; Klemšova i Krška, 2007; Paprstein, 2008).</s><s>Novostvorene sorte kruške u Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009.</s><s>Češkoj prema redosledu priznavanja su: Diana, Vila (1987), Radana (1994), Alfa, Laura, Amfora, Jana, Erika, Beta, Delta, Nela (1995), Dita (1996), Dicolor, Bohemica Alice, Manon, David (2001), Hardyho, Astra, Milka (2002), Milada, Monika, Bodra, Vladka (2003), Karina, Blanka, Gracie (2004), Denisa, Konvert, Luna, Petra, Harbo (2005) i Omega.</s><s>Po atraktivnosti ploda, odnosno dopunskoj crvenoj boji koja prekriva veći deo površine ističu se sorte: Dicolor, Karina, Elektra, Radana i Astra.</s><s>Skoro čitava površina ploda prekrivena je rđastom prevlakom kod sorti Vonka, Manon i Diana.</s><s>Po odličnom kvalitetu ploda ističu se sorte Armida, Karina i Jana.</s><s>Po dobroj skladišnoj sposobnosti ističu se sorte Omega (plodovi se čuvaju do maja), Beta i Bohemica (čuvaju Program oplemenjivanja kruške u Nemačkoj započet je 1961. godine u Naumburgu, a od 1971. godine program je premešten u Drezden – Pilnic.</s><s>Deo selekcionog materijala je prenesen u Češku (Holovousy), gde je takođe obavljena selekcija.</s><s>Fisher i Mildenberger (2000) navode da je kao rezultat ovog programa stvoreno 12 novih sorti.</s><s>Od toga su tri letnje sorte: Herman, Isolda i Gräfin Gepa, pet jesenjih sorti: Thimo, Armida, Hortensia, Gerburg i Graf Dietrich, a četiri su zimske sorte: Graf Wilhelm, David, Eckehard i Uta.</s><s>Ove sorte su relativno otporne prema čađavoj krastavosti (Bellini et al., 2003).</s><s>Po atraktivnom izgedu plodova (krupnoća preko 220 g i pretežno crvena boja) ističu se sorte Gräfin Gepa, Graf Dietrich i Gerburg.</s><s>Odličan kvalitet ploda imaju sorte Gerburg, Graf Wilhelm, Thimo i Uta.</s><s>Od sorti stvorenih u ovom programu oplemenjivanja posebno se ističe Uta (Madame Verté x Boskova bočica).</s><s>Pored dobrog kvaliteta, ova sorta ima vrlo krupan plod (280 g), površina ploda je potpuno prekrivena sa rđastom prevlakom, dobro se čuva (do februara - marta) i najmanje je osetljiva prema bakterioznoj plamenjači (Fisher i Mildenberger, 1998).</s><s>U Istraživačkom institutu Gazenhajm stvorene su dve nove sorte: Schöne Helene i Superior, koje se odlikuju malom osetljivošću prema bolestima, posebno bakterioznoj plamenjači.</s>
<s>U Rumuniji je oplemenjivanje kruške počelo 1960. godine i do sada su priznate 24 nove sorte (Branişte et al., 2008).</s><s>U institutu Piteşti – Mărăcineni stvorene su sorte: Triumf, Argessis, Carpica, Daciana, Monica, Getica i Ervinia.</s><s>Osim sorti Monica i Ervinia, ostale su letnje sorte.</s><s>Sorta Monica je otporna prema čađavoj krastavosti, a tolerantna prema bakterioznoj plamenjači i kruškinoj buvi (Sansavini i Ancarani, 2008).</s><s>U Voćarskoj istraživačkoj stanici Kluž - Napoka stvorene su sledeće sorte kruške: Haydeea (1993), Ina Estival (1999), Virgiliu Hibernal (2001), Jubileu 50 (2003), Milenium (2003), Rosioara de Kluj (2005) i Arvena (2007).</s><s>Sorta Haydeea ističe se po otpornosti prema kruškinoj buvi (Ghidra et al., 2004; Sestras et al., 2007).</s><s>U Voćarskom istraživačkom institutu Voinesti stvorene su sorte: Euras, Corina i Orizont.</s><s>Sorta Euras je otporna prema bakterioznoj plamenjači (Andreies, 2002).</s><s>U zemljama bivšeg SSSR veliki broj instituta i oglednih stanica se bavi oplemenjivanjem kruške.</s><s>Najviše novih sorti stvoreno je u Rusiji.</s><s>U poslednjih trideset godina u Državni registar sorti Rusije upisano je 97 sorti, od čega je 36 sorti patentirano (Gosudarstvenij reestr selekcionih dostiženij, 2008).</s><s>Najznačajnije ustanove koje se bave oplemenjivanjem kruške u Rusiji su: Sveruski institut genetike i selekcije voćaka u Mičurinsku, Timirjazevska poljoprivredna akademija u Moskvi, Sveruski selekciono tehnološki institut voćarstva i rasadničarstva u Moskvi, Južno - uralski institut u Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009.</s><s>Čeljebinsku i Sveruski institut selekcije voćarskih kultura u Orelu.</s><s>Od sorti stvorenih u Mičurinsku ističe se Krasavica Černjenko po otpornosti prema čađavoj krastavosti i kruškinoj buvi, dobroj rodnosti i kvalitetu ploda (Bellini et al., 2003).</s><s>U institutu u Orelu stvoreno je više sorti koje se odlikuju visokim stepenom otpornosti prema mrazu, kao i prema čađavoj krastavosti.</s><s>Od letnjih sorti ističu se Orlovska lepotica, Orlovska letnja i Pamjatnaja, a od jesenjih sorti Pamjat Paršina, Muratovskaja i Lira (Dolmatov i U Ukrajini je u poslednjih trideset godina stvoreno 46 novih sorti kruške (Katalog sortiv roslin Ukraini, 2008).</s><s>Najviše sorti stvoreno je u institutima za voćarstvo u Kijevu i Melitopolju.</s><s>U Belorusiji na oplemenjivanju kruške se radi na Institutu za voćarstvo – Samohvaloviči, gde je stvoreno 15 sorti kruške.</s><s>Od toga su četiri nove sorte koje se odlikuju dobrom otpornošću prema zimskim mrazevima: Lagodnaja i Duhmjanaja (letnje), Zabava (jesenja) i Beloruska kasna (zimska sorta).</s><s>U Moldaviji u Insitutu za voćarstvo u Kišinjevu stvorene su sorte kruške Sokrovišče, Vistavočnaja, Nojabrskaja, Moldovanka i Zorica (Pasat, 2004).</s><s>Od njih se ističe sorta Nojabrskaja po rodnosti, krupnoći ploda i skladišnoj sposobnosti.</s><s>Ona se gaji u Holandiji i Belgiji pod imenom Xenia (Sansavini i Ancarani, 2008).</s><s>U ostalim evropskim zemljama stvoren je manji broj novih sorti kruške.</s><s>U Velikoj Britaniji u HRI East Malling stvorene su sorte Concorde (Društvenka x Konferans), Anniversary (Vilijamovka x Konferans) i Celebration (Konferans x Pakams Trijumf), a u Institutu John Innes u Norwick-u sorta Dolacomi (Jowil).</s><s>U Švajcarskoj su stvorene sorte Valérac i Champirac, koje se odlikuju dobrim kvalitetom ploda (Egger et al., 2005) i sorta Benita (međuvrsni hibrid P. communis x P. pyrifolia).</s><s>U Holandiji su nastale sorte Condo (Konfererans x Društvenka), Verdi (Sweet Blush), dobijena ukrštanjem Dobra Lujza x Društvenka i Gold Sensation (Madam Verte x Boskova bočica).</s><s>U Poljskoj u Institutu za voćarstvo – Skierniewice stvorene su sorte Bojniczanka i Hnidzik, koje su slabije bujnosti i veće rodnosti u odnosu na sortu Konferans (Kruczynska i Czynczyk, 2002).</s><s>U severnoevropskim zemljama takođe su dobijene nove sorte kruške: u Estoniji: Pepi, Kadi i Polli Punane, u Letoniji: Jumurda i Paulina, u Norveškoj Anna, u Švedskoj Ingeborg i Fritjof.</s><s>U Bugarskoj se oplemenjivanjem kruške bave Institut za voćarstvo u Plovdivu, gde su nastale sorte Trapezica, Hebar (Iliev et al, 1984), Rana Boljarka (Komitov et al., 1989), Kasna Vilijamova maslovka i Slaborastiasta maslovka, kao i Institut za voćarstvo u Ćustendilu, u kome su stvorene sorte Progres i Ćustendilska maslovka.</s><s>U Srbiji su do sada priznate tri nove sorte kruške: Šampionka (1977), Junsko zlato (1978) i Trevlek (1984), koje su stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku Programi oplemenjivanja kruške u Severnoj Americi Oplemenjivači u Severnoj Americi kao primarni cilj oplemenjivanja postavljaju otpornost prema bakterioznoj plamenjači, a u severnijim krajevima i otpornost prema niskim temperaturama (Bell et al., 1996a).</s><s>SAD sa proizvodnjom od oko 800.000 t su treća zemlja po proizvodnji kruške u svetu (FAO, 2008).</s><s>Oko 98% komercijalne proizvodnje kruške u SAD se nalazi u tri države na zapadnoj obali: Vašingtonu, Kaliforniji i Oregonu.</s><s>Elkins et al., (2008) Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. navode da su najzastupljenije sorte Vilijamovka (51%), Anžu (36%) i Boskova bočica (11%), dok na sve ostale sorte otpada 2%.</s><s>Glavne sorte gajene u SAD su vrlo osetljive prema bakterioznoj plamenjači.</s><s>S obzirom da ova bolest nanosi velike ekonomske štete proizvodnji kruške, glavni cilj oplemenjivanja kruške u SAD je otpornost prema njenom prouzrokovaču (Erwinia amylovora).</s><s>Bakteriozna plamenjača je otkrivena oko 1780. godine u državi Njujork.</s><s>Prve sorte otporne prema ovoj bolesti nastale su još u XIX veku kao rezultat spontane međuvrsne hibridizacije među sortama evropske kruške (P. communis) i kineske peščane kruške (P. pyrifolia), a najpoznatija među njima je Kiefer U poslednjih trideset godina u SAD je stvoreno više sorti kruške koje su otporne prema bakterioznoj plamenjači.</s><s>U stvaranju ovih sorti je učestvovao veći broj naučnih ustanova, ali je većina programa oplemenjivanja kruške u SAD okončana.</s><s>Najznačajniji aktivni program nalazi se u USDA ARS Appalachian Fruit Research Station u mestu Kearneysville u Zapadnoj Virdžiniji.</s><s>Na Univerzitetu Purdue program je u završnoj fazi evaluacije manjeg broja hibrida.</s><s>Novostvorene sorte kruške u SAD koje su otporne prema Erwinia amylovora su: Honeysweet (Janick, 1977), Spalding (Daniell et al., 1982), Summercrisp (Luby et (Janick, 2004) i Ambrosia (Janick, 2006).</s><s>Kao izvor otpornosti pri stvaranju ovih sorti uglavnom su korišćene sorte kruške koje potiču od vrste P. communis, kao što su Seckel, Old Home i Maxine.</s><s>U stvaranju sorte Summercrisp učestvovala je i vrsta P. ussuriensis, a kod sorte Gourmet vrste P. pyrifolia i P. ussuriensis.</s><s>Od ostalih novih sorti stvorenih u SAD putem planske hibridizacije ističu se sorte Canal Red, California, Cascade (Lombocad), Reimer Red i Rogue Red.</s><s>Ove sorte imaju dopunsku crvenu boju na većem delu površine ploda, a sazrevaju 7 - 30 dana posle Vilijamovke (Gliha, 1997).</s>
<s>U Kanadi program oplemenjivanja kruške je počeo u Istraživačkoj stanici Harou u Ontariju 1963. godine.</s><s>Glavni cilj je bio stvaranje sorti za svežu potrošnju sa kombinovanim osobinama otpornosti prema bakterioznoj plamenjači i visokim kvalitetom ploda (Hunter, 1993).</s><s>Prve dve sorte su priznate 1981. godine: Harvest Queen koja sazreva nedelju dana pre Vilijamovke i Harrow Delight, koja sazreva dve nedelje ranije (Quamme i Spearman, 1983).</s><s>Sorta Harrow Sweet je priznata 1990. godine i sazreva oko 23 dana posle Vilijamovke (Hunter et al., 1992).</s><s>Od 1995. godine program je premešten u Istraživačku stanicu Vineland, Ontario.</s><s>Nakon toga, stvorene su sorte: Harrow Gold i Harrow Crisp, koje su priznate 2002. godine (Okie, 2008), Harrow Delicious, kao i sorta Harovin Sundown, koja je priznata 2008. godine.</s><s>Ostali programi oplemenjivanja kruške u svetu Na južnoj zemljinoj hemisferi najznačajniji programi oplemenjivanja kruške nalaze se u Južnoafričkoj Republici, Novom Zelandu, Australiji i Brazilu.</s><s>U Južnoj Africi oplemenjivanjem kruške se bavi ARC Infruitec - Nietvoorbij koji se nalazi u mestu Stellenbosh.</s><s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: stvaranje sorti adaptiranih na lokalne klimatske uslove, sorti sa crvenom bojom i dobrom skladišnom sposobnošću, zelenih krušaka atraktivnog oblika, međuvrsnih hibrida evropskih i Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. azijskih krušaka i minijaturnih krušaka (Human, 2005).</s><s>Stvorene su sorte Rosemarie Na Novom Zelandu program oplemenjivanja kruške je počeo 1983. godine u Institutu HortReseach.</s><s>Glavni cilj je stvaranje novog tipa kruške putem interspecies hibridizacije, kojom se nastoji kombinovati aroma evropskih krušaka sa čvrstim i sočnim mesom japanskih krušaka.</s><s>Takođe se nastoji da nove sorte imaju crvenu boju, različite oblike ploda, dužu skladišnu sposobnost, kao i otpornost prema bakterioznoj plamenjači (White i Brewer, 2002).</s><s>Priznate su dve sorte: Crispie i Maxie, koje su međuvrsni hibridi i odlikuju se atraktivnim izgledom, čvrstim mesom, slatkim ukusom i prijatnom aromom.</s>
<s>U Australiji je stvoreno nekoliko sorti kruške putem klonske selekcije.</s><s>Manji broj sorti nastao je putem planske hibridizacije.</s><s>U Brazilu na oplemenjivanju kruške se radi u Instituto Agronomico de Campinas (IAC).</s><s>Osnovni cilj oplemenjivanja je stvaranje sorti prilagođenih za gajenje u uslovima suptropske klime, sa manjim potrebama za relativno niskim temperaturama u toku zimskog mirovanja (oko 100 „chilling units“).</s><s>Stvorene su sledeće nove sorte: Centenaria, Primorosa, Seleta, Triunfo, Princesinha (Chagas et al., 2008a) i Culinaria (Chagas et al., 2008b).</s><s>Kod svih sorti jedan od roditelja je Pakhams trijumf, koja je jedna od vodećih sorti u Južnoj Americi (Čile, Argentina, Brazil).</s><s>Najveći svetski proizvođač krušaka je Kina sa učešćem od skoro 60% u ukupnoj svetskoj proizvodnji (FAO, 2008).</s><s>Procenjuje se da čak 95% krušaka koje se gaje u Kini vode poreklo od azijskih vrsta (P. pyrifolia, P. ussuriensis, P. bretschneideri i P. pashia) i njihovih međusobnih hibrida (Bell et al., 1996a).</s><s>Najveći broj sorti je nastao od vrste P. pyrifolia i one su poznate kao „Nashi“ a kod nas kao japanske kruške.</s><s>Ove sorte imaju čvrsto, hrskavo meso, često sa dosta kamenih ćelija.</s><s>Meso im je slatko i sočno, a aroma slabo izražena.</s><s>Oblik ploda je najčešće okruglast, a površina ploda je često prekrivena sa rđastom prevlakom.</s><s>Za razliku od evropskih krušaka one se mogu jesti odmah nakon berbe.</s><s>Sansavini i Ancarani (2008) navode da su u periodu 19912007. godine stvorene 103 nove sorte japanske kruške.</s><s>Od toga je najveći broj sorti (više od 60) stvoren u Kini, a zatim slede Japan i Južna Koreja.</s><s>Poslednjih godina sve više se radi i na međuvrsnoj hibridizaciji azijskih krušaka sa vrstom P. communis.</s>
<s>Plodovi dunje se uglavnom koriste za industrijsku preradu.</s><s>Pri stvaranju novih sorti se teži da one imaju srednje krupan do krupan plod, pravilnog, okruglastog oblika, sa što manje neravnina na površini ploda (radi lakšeg mašinskog ljuštenja pokožice).</s><s>Meso ploda treba da bude čvrsto, sočno, sa što manje kamenih ćelija, da sadrži dosta šećera i pektina i ima prijatnu aromu.</s><s>Poželjno je da se plodovi mogu dugo čuvati i da pri tome ne dolazi do „prozuknjavanja“ (pojava braon boje, gubitak sočnosti i arome).</s><s>Pored toga, poželjno je da nove sorte dunje imaju i sledeće osobine: samooplodnost, dobra rodnost, ranije sazrevanje (radi proširenja areala gajenja), otpornost na niske zimske temperature i otpornost prema prouzrokovačima bolesti.</s><s>Najznačajniji patogeni dunje su Erwinia amylovora koja izaziva bakterioznu plamenjaču i Monilinia spp. koje izazivaju sušenje grančica i trulež plodova.</s><s>S obzirom na manji ekonomski značaj dunje u odnosu na jabuku i krušku, u svetu se mnogo manje radi na njenom oplemenjivanju.</s><s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009.</s><s>Najveći broj novih sorti dunje stvoren je u Ukrajini.</s><s>U Nikitskoj botaničkoj bašti koja se nalazi u Jalti na Krimu stvorene su sorte: Otličnica (1976), Mir (1981), Krimska aromatična (1981), Krimska rana (1982), Sedobna (2001) i Skazočna (2001).</s><s>U toku 1999. godine priznato je pet novih sorti stvorenih u Nacionalnoj botaničkoj bašti Ukrajine u Kijevu i to su: Akademična, Darunok onuku, Kašenka No 18, Marija i Studentka.</s>
<s>U Rusiji oplemenjivanjem dunje se bavi Severno – kavkaski institut voćarstva i vinogradarstva koji se nalazi u Krasnodaru.</s><s>U ovom institutu stvorene su nove sorte: Rodna kubanska (2000), Aurora (2001), Zoloto skifov (2002) i Podaročnaja (2002).</s><s>Ove sorte imaju plodove srednje krupnoće (250 - 300 g), sa izuzetkom sorte Rodna kubanska koja ima krupne plodove (300 - 400 g) (Isačkin i Vorobjev, 2003).</s><s>U Krimskoj ogledno selekcionoj stanici VNIIR u Krimsku stvorena je sorta Solnječnaja (1999).</s><s>U Rumuniji se kolekcionisanjem i stvaranjem sorti dunje bavi Voćarska istraživačka stanica Târgu Jiu.</s><s>U toku 1982. godine priznate su tri nove sorte dunje: Aromate, Aurii i Moldoveneşti.</s>
<s>U Bugarskoj, u Insitutu „V. Kolarov“ u Plovdivu su stvorene tri nove sorte dunje: Trijumf (1970), Asenica (1971) i Hemus (1976).</s><s>Sve tri imaju vrlo krupan plod, prosečne mase preko 400 g. Asenica je samooplodna, a Hemus i Trijumf su samobesplodne sorte (Iliev et al., 1984).</s><s>U Institutu za voćarstvo u Gazenhajmu u Nemačkoj je stvorena sorta dunje Cydora Robusta ukrštanjem sorti Konstantinopoljska x Ronda.</s><s>Ova sorta je otporna prema bakterioznoj plamenjači, bujna, rodna, srednje krupnog ploda (230 g) i visokog kvaliteta.</s><s>U Švajcarskoj je stvorena sorta Ronda, a u Francuskoj sorta Bourgeaud.</s><s>U SAD je selekcionisana sorta dunje Cooke’s Jumbo (sinonim Jumbo).</s><s>Nastala je mutacijom sorte van Deman 1972. godine u Kaliforniji.</s><s>Ova sorta ima vrlo krupan plod (preko 500 g), kruškastog oblika, sazreva rano, slabije je bujnosti i samooplodna je (Okie, 1997).</s><s>U SAD je 1986. introdukovano nekoliko sorti dunje iz Turske: Ekmek koja se ističe po velikoj sočnosti mesa, Limon koja ima plod u obliku limuna, kao i sorte Seker Gevrek i Tekkes koje su pretežno slatkog ukusa, sa malo kiselina i bez oporosti u ukusu, tako da se mogu koristiti za stonu potrošnju (Okie, 1997).</s><s>U Brazilu je selekcionisana sorta dunje Provence u Instituto Agronomico de Campinas (IAC).</s><s>Cilj selekcije je bilo stvaranje slabo bujne podloge za krušku.</s><s>Međutim, kasnije je utvrđeno da ova dunja ima dobru rodnost, a plodovi su dobrog kvaliteta i pogodni su za preradu (Campo Dall’Orto et al, 1985).</s><s>U Srbiji je do sada priznata jedna sorta dunje – Morava.</s><s>Nastala je u Institutu za voćarstvo u Čačku ukštanjem sorti Rea’s Mammoth x Leskovačka i priznata je 1987. godine (Stančević, 1990).</s><s>U Čačku je takođe selekcionisan jedan perspektivni hibrid dunje I/25.</s><s>Nastao je ukrštanjem sorti Leskovačka x Češka.</s><s>Plodovi su dobrog kvaliteta, pogodni za potrošnju u svežem stanju, a mogu se čuvati do kraja marta (Ogašanović et Zaključak</s>
<s>U poslednjih trideset godina u svetu je stvoren veliki broj novih sorti kruške, najviše u Evropi i Severnoj Americi.</s><s>Oplemenjivači u Evropi u prvi plan stavljaju visok kvalitet, krupnoću i atraktivan izgled ploda, dok oplemenjivači u Severnoj Americi daju Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. veći značaj otpornosti prema prouzrokovačima bolesti (posebno bakteriozne plamenjače) i otpornosti prema niskim temperaturama.</s><s>Najveći broj novih sorti kruške nastao je metodom planske hibridizacije, a znatno manji broj metodama klonske selekcije i indukovanja mutacija.</s><s>Klonskom selekcijom izdvajaju se uglavnom klonovi sa dopunskom crvenom bojom ili sa rđastom prevlakom na pokožici.</s><s>Indukovane mutacije dale su najbolje rezultate u stvaranju sorti manje bujnosti (kompaktnog habitusa).</s><s>Hibridizacijom je stvoren veliki broj sorti koje predstavljaju poboljšanje u odnosu na postojeći sortiment u pogledu kvaliteta i izgleda ploda, rodnosti, vremena zrenja, skladišne sposobnosti, otpornosti prema bolestima i štetočinama i prilagođenosti ekološkim uslovima.</s><s>U oplemenjivanju kruške sve više se koristi i međuvrsna hibridizacija (sa vrstama P. pyrifolia i P. ussuriensis).</s><s>Za razliku od kruške, broj novostvorenih sorti kod dunje je znatno manji, što je u skladu sa manjim ekonomskim značajem ove vrste.</s><s>Najveći broj novih sorti stvoren je u istočnoevropskim zemljama.</s> |
Pomološke osobine novijih sorti jabuke | Milatović, Dragan;Đurović, Dejan;Đorđević, Boban | Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. | jabuka, sorte, vreme zrenja, prinos, kvalitet ploda;apple, cultivars, time of maturation, yield, fruit quality | agrif.bg.ac.rs-123456789-5785.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22788/bitstream_22788.pdf | <s>Dragan Milatović, Dejan Đurović, Boban Đorđević* Izvod: U periodu od tri godine (2006. – 2008.) na području centralne Šumadije proučavano je osam novijih sorti jabuke: Galaxy, Regal Prince (Gala Must®), Tenroy (Royal Gala®), Daliest (Elista™), Golden Reinders®, Florina, Imperatore Dallago i Cripps Pink (Pink Lady®), uporedo sa sortom Idared, koja je uzeta kao standard.</s><s>Proučavane su sledeće osobine: vreme zrenja, rodnost, kao i važnije fizičke, hemijske i organoleptičke osobine ploda.</s><s>Od jesenjih sorti jabuke najbolje osobine pokazale su sorte Galaxy i Gala Must, a od zimskih sorti Golden Reinders.</s><s>Ključne reči: jabuka, sorte, vreme zrenja, prinos, kvalitet ploda.</s>
<s>Jabuka je posle šljive najznačajnija voćka u Srbiji.</s><s>Prosečna godišnja proizvodnja u periodu 2003 – 2007. godine iznosila je 222.657 t (Republički zavod za statistiku Srbije, 2008).</s><s>U istom periodu izvezeno je prosečno 28.850 t plodova jabuka.</s><s>Naročito veliki rast izvoza zabeležen je u poslednje dve godine (2006. i 2007.), od čega je najveći deo izvezen u Rusiju.</s><s>U 2007. godini je izvezeno 74.189 t plodova jabuke (što čini oko 30% ukupne proizvodnje u toj godini) i ostvaren je devizni prihod od preko 17 miliona evra.</s><s>Ovi podaci ukazuju na sve veći značaj koji jabuka ima u voćarskoj proizvodnji i privredi Srbije.</s>
<s>U sortimentu jabuke u Srbiji dominira sorta Idared, koja ima visoku rodnost, krupan plod i dobru skladišnu sposobnost, ali se odlikuje lošijim kvalitetom ploda.</s><s>Radi bolje snabdevenosti domaćeg tržišta plodovima jabuke visokog kvaliteta, kao i konkurentnosti na stranom tržištu, nameće se potreba osavremenjavanja našeg sortimenta jabuke putem intodukcije novih sorti stvorenih u svetu.</s><s>Jedan od načina poboljšanja postojećeg sortimenta jabuke je klonska selekcija, koja se u svetu dosta primenjuje.</s><s>Naročito je veliki broj klonova izdvojen kod sorti Delicious, Golden Delicious, Gala, Fuji, Jonagold i Braeburn.</s><s>White (1991) navodi da se sorta Gala naglo širi u svetu, zahvaljujući čvrstom, sočnom mesu i prijatnoj osvježavajućoj aromi.</s><s>Isti autor ističe da je ova sorta veoma sklona mutiranju.</s><s>Greene i Autio (1993) su proučavali pet klonova sorte Gala od kojih je najbolje osobine pokazala Regal Gala.</s><s>Sturm et al. (2003) su proučavali kvalitet * Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Nemanjina 6, 11080 Beograd – Zemun.</s>
<s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. ploda kod pet klonova Gale i kao najbolje po kvalitetu izdvojili sorte Royal Gala i Galaxy.</s>
<s>Pre uvođenja novih sorti u proizvodnju, potrebno je ispitati njihovo ponašanje u našim agroekološkim uslovima.</s><s>Klimatski uslovi značajno utiču na prinos i masu ploda jabuke (Blažek i Hlušičková, 2003), kao i na kvalitet ploda (Paprštein et al., Cilj ovog rada je bio proučavanje novijih sorti jabuke gajenih u gustoj sadnji na području centralne Šumadije, da bi se najbolje od njih preporučile za proizvodnju u rejonima sa sličnim agroekološkim uslovima.</s>
<s>Proučavano je osam novijih sorti jabuke.</s><s>Četiri sorte pripadaju grupi jesenjih sorti, od čega su tri sorte klonovi Gale i to: Galaxy, Regal Prince (Gala Must®) i Tenroy (Royal Gala®) i one potiču sa Novog Zelanda, a sorta Daliest (Elista™) je klon Elstara, poreklom iz Francuske.</s><s>Četiri sorte pripadaju grupi zimskih sorti jabuke: Golden Reinders®, klon Zlatnog delišesa pronađen u Holandiji, Florina, francuska sorta otporna prema čađavoj krastavosti, nastala višekratnim ukrštanjem (Malus floribunda, Delicious, Golden Delicious, Jonathan i dr.), Imperatore Dallago, italijanska sorta, nastala mutacijom pupoljka sorte Morgenduft (Imperatore) i Cripps Pink (Pink Lady®), australijska sorta nastala ukrštanjem Golden Delicious x Lady Williams.</s><s>S obzirom da su navedene sorte kod nas poznatije pod njihovim trgovačkim nazivima, oni će biti korišćeni dalje u radu.</s><s>Kao standard je uzet Idared kao najviše gajena sorta jabuke u Srbiji.</s>
<s>Zasad je podignut u proleće 2004. godine u selu Krćevac (opština Topola).</s><s>Podloga je M9, uzgojni oblik vitko vreteno, a razmak sadnje 3,6 x 1 m (2.777 stabala/ha).</s><s>U zasadu su primenjene standardne agro- i pomotehničke mere, bez primene navodnjavanja i proređivanja plodova.</s><s>Ispitivanja su obavljena u periodu od tri Proučavane su sledeće osobine: vreme zrenja, rodnost, kao i važnije fizičke, hemijske i organoleptičke osobine ploda.</s><s>Prinos je određivan merenjem mase svih plodova na stablu.</s><s>Masa i dimenzije ploda su određivani na uzorku od 25 plodova po sorti.</s><s>Rastvorljive suve materije su određivane refraktometrom, šećeri metodom po Luff-Schoorl-u, a kiseline titracijom sa 0,1M NaOH i izražene kao jabučna kiselina.</s><s>Indeks slasti je izračunat kao odnos sadržaja ukupnih šećera i ukupnih kiselina.</s><s>Organoleptičko ocenjivanje kvaliteta ploda obavljeno je poentiranjem ocenama od 1-5 i to za spoljašnji izgled, kao i za ukus ploda.</s><s>Podaci za prinos i masu ploda su obrađeni statistički metodom analize varijanse za dvofaktorijalni ogled.</s><s>Značajnost razlika između srednjih vrednosti utvrđena je pomoću Dankanovog testa za verovatnoću 0,05.</s><s>Za masu ploda je izračunat i koeficijent varijacije (CV).</s>
<s>Prosečno vreme zrenja ispitivanih sorti za period od tri godine, kao i prinos po godinama ispitivanja prikazani su u tabeli 1. 140</s>
<s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009.</s><s>Tabela 1. Vreme zrenja i prinos sorti jabuke (2006 - 2008. god.) Time of maturation and yield of apple cultivars (2006-2008) Sorta</s>
<s>* Proseci označeni istim slovom se ne razlikuju značajno prema Dankanovom testu za P=0,05 Means followed by the same letter do not differ significantly according to Duncan’s test at P=0,05 Proučavane sorte jabuke na osnovu vremena zrenja mogu se podeliti u dve grupe.</s><s>Prvu grupu čine sorte Galaxy, Gala Must, Royal Gala i Elista, čije je prosečno vreme zrenja između 20. i 23. avgusta.</s><s>Po vremenu zrenja one se mogu svrstati u jesenje sorte.</s><s>Drugu grupu sorti čine Golden Reinders, Florina, Imperatore Dallago i Pink Lady i one predstavljaju zimske sorte.</s><s>U odnosu na standard sortu (Idared), koja je prosečno sazrevala 23. septembra samo dve sorte imaju kasnije zrenje i to Imperatore Dallago i Pink Lady.</s>
<s>Najranije zrenje kod svih sorti je bilo u 2007. godini, a najkasnije u 2006. godini.</s><s>Razlika u vremenu zrenja u okviru iste sorte po godinama ispitivanja je bila najmanja kod sorte Golden Reinders (7 dana), a najveća kod sorte Elista (22 dana).</s><s>S obzirom na veoma kasno sazrevanje sorte Pink Lady treba obratiti pažnju na izbor lokaliteta pogodnih za njeno gajenje.</s><s>Cripps et al. (1993) navode da se u Australiji ona bere 8-9 nedelja posle sorte Delicious, odnosno 2-3 nedelje posle sorte Granny Smith.</s><s>Durham (1998) preporučuje gajenje ove sorte u toplijim područjima, sa dnevnim temperaturama od oko 20°C u periodu pred berbu.</s><s>Crassweller et al. (2007) ističu da sorta Pink Lady ima vrlo dug vegetacioni period, tako da je prosečan broj dana od punog cvetanja do berbe za veći broj lokaliteta u SAD iznosio 183 (oko mesec dana više u odnosu na Golden Delicious).</s>
<s>Prosečan prinos ispitivanih sorti u periodu od tri godine kretao se od 6,1 kg po stablu kod sorte Imperatore Dallago do 10,3 kg po stablu kod sorte Royal Gala.</s><s>U odnosu na standard sortu (Idared) dve sorte su imale statistički značajno niži prinos i to su Imperatore Dallago i Florina.</s><s>Prinos ostalih sorti je bio približno na nivou standarda (razlike u prinosu nisu bile statistički značajne).</s><s>Prosečan prinos za sve sorte se kretao od 14 t/ha u trećoj godini nakon sadnje do 36 t/ha u petoj godini nakon sadnje.</s><s>Ovi prinosi su bili niži u odnosu na prinose ostvarene kod drugih sorti u istom zasadu u periodu 2004-2006. godine, koji su iznosili 17-43 t/ha (Milatović i Đurović, 2007).</s><s>Pored genetičkih razlika između sorti, dobijene 141</s>
<s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. razlike se mogu objasniti i nepovoljnim meteorološkim uslovima u periodu ispitivanja, a naročito izraženom sušom u toku letnjih meseci u 2007. i 2008. godini.</s><s>Podaci dobijeni za prinos sorti Galaxy i Golden Reiders su vrlo slični rezultatima koje su dobili Milošević et al. (2007) za stabla iste starosti, na istoj podlozi i sa sličnom gustinom sadnje.</s>
<s>Tabela 2. Fizičke osobine ploda sorti jabuke (prosek, 2006 – 2008. god.) Fruit physical properties of apple cultivars (2006-2008 average) Masa ploda</s>
<s>* Proseci označeni istim slovom se ne razlikuju značajno prema Dankanovom testu za P=0,05 Means followed by the same letter do not differ significantly according to Duncan’s test at P=0,05 Tri sorte su imale krupan plod, sa masom ploda na nivou standarda i to: Imperatore Dallago, Florina i Golden Reinders (tabela 2).</s><s>Ostalih pet sorti je imalo srednje krupan plod, čija je prosečna masa bila statistički značajno manja u odnosu na standard sortu.</s><s>Najujednačeniju krupnoću plodova imala je sorta Golden Reinders, što pokazuje relativno nizak koeficijent varijacije za masu ploda (16,4%).</s><s>Sa druge strane, dosta neujednačenu krupnoću plodova imale su sorte Florina, Idared i Imperatore Dallago (sa koeficijentima varijacije od 21,7-29,9%).</s><s>Ova osobina nije poželjna u komercijalnom gajenju jabuke.</s>
<s>Prosečna dužina ploda ispitivanih sorti varirala je u intervalu od 5,6 - 6,6 cm, a širina (prečnik) od 6,5 - 7,6 cm.</s><s>Najizduženiji plod imala je sorta Pink Lady (indeks oblika 0,95), dok je najviše spljošten plod imala sorta Imperatore Dallago (indeks oblika 0,79).</s><s>Dugu peteljku imale su sorte Golden Reinders i Imperatore Dallago (3 cm), dok su sve ostale sorte imale srednje dugu peteljku (2,1 – 2,6 cm).</s><s>Jesenje sorte jabuke imale su manju masu ploda u odnosu na zimske sorte.</s><s>Od zimskih sorti jedino je Pink Lady imala srednje krupan plod sa prosečnom masom od 136,2 g. Crassweller et al. (2007) su u uslovima SAD dobili nešto veću masu ploda kod ove sorte (148,9 g).</s><s>Naši podaci o masi ploda za četiri sorte jabuke su vrlo slični podacima koje su dobili Blažek i Hlušičková (2007) u uslovima Češke.</s><s>Kvalitet ploda sorti jabuke određivan je na osnovu važnijih hemijskih i organoleptičkih osobina ploda (tabela 3).</s><s>142</s>
<s>Sve ispitivane sorte imale su veći sadržaj rastvorljive suve materije u odnosu na standard (Idared sa 12,4%).</s><s>Po visokom sadržaju suve materije (preko 15%) istakle su se sorte Golden Reinders, Pink Lady i Florina.</s><s>Sadržaj šećera je bio u korelaciji sa sadržajem suve materije i varirao je u sledećim intervalima: ukupni šećeri 10,4 – 13,6%, invertni šećeri 7,9 – 10,8% i saharoza 2,1 – 3,2%.</s><s>Po godinama ispitivanja, kod većine sorti najviši sadržaj suve materije i šećera je bio u 2007. godini, a najniži u 2006. godini.</s><s>Ova osobina je u negativnoj korelaciji sa količinom padavina, jer je u godinama sa manje padavina sadržaj suve materije i šećera u plodu veći.</s><s>U strukturi šećera kod svih sorti dominirali su invertni (redukujući) šećeri, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima (Ninkovski et al., 1991; Milatović i Đurović, 2007).</s><s>Sadržaj ukupnih kiselina je varirao od 0,24% kod sorte Gala Must do 0,63% kod sorte Pink Lady.</s><s>U odnosu na standard (Idared sa 0,45%) samo dve sorte su imale viši sadržaj kiselina (Pink Lady i Elista).</s><s>Indeks slasti kod dve sorte (Pink Lady i Elista) je bio na nivou sorte Idared (23), što ukazuje na pretežno nakiseo ukus ovih sorti.</s><s>Sa druge strane, visoke vrednosti (iznad 40) su imale sorte Golden Reinders i klonovi sorte Gala, što ukazuje na pretežno sladak ukus ovih sorti.</s><s>Organoleptičke ocene za izgled ploda kod većine novijih sorti su bile na nivou standarda ili nešto niže.</s><s>U pogledu ukusa sve ispitivane sorte su bolje ocenjene od standarda.</s><s>Nešto niže ocene dobile su samo sorte Florina i Imperatore Dallago.</s><s>Sve ostale sorte odlikuju se visokim kvalitetom.</s><s>Ukupna organoleptička ocena, koja je dobijena sabiranjem ocena za izgled i ukus je bila najveća kod sorti Golden Reinders i Galaxy.</s>
<s>Sve ispitivane jesenje sorte imale su dobru rodnost i visok kvalitet ploda.</s><s>Iz ove grupe za gajenje se mogu preporučiti sorte Galaxy i Gala Must, u prvom redu zbog dobre obojenosti ploda.</s><s>Sorta Royal Gala pokazala je slabiju obojenost u uslovima centralne Šumadije, dok je Elista imala nešto sitniji plod i ispoljila je alternativnost u rađanju.</s><s>Iz grupe zimskih sorti najbolje osobine je pokazala sorta Golden Reinders.</s><s>Ona 143</s>
<s>Zbornik radova II Savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2009. se može preporučiti za gajenje u proizvodnim zasadima zbog dobre rodnosti, krupnoće plodova i kvaliteta mesa.</s><s>Berra et al. (2007) navode da ova sorta ima manje izraženu sklonost ka pojavi rđaste prevlake na pokožici u odnosu na standardni Zlatni delišes i klon B. Sorta Florina se ne preporučuje za gajenje na većim površinama zbog toga što je ispoljila slabiju rodnost.</s><s>Slično našim rezultatima, Beber (2009) navodi slabiju rodnost sorte Florina u odnosu na Zlatni delišes u uslovima severozapadne Slovenije.</s><s>Pored toga, stepen obojenosti i kvalitet ploda ove sorte nisu bili na zadovoljavajućem nivou.</s><s>Zbog otpornosti prema čađavoj krastavosti ona može biti interesantna za gajenje na okućnici i u organskoj proizvodnji.</s><s>Sorta Imperatore Dallago imala je krupne i dobro obojene plodove.</s><s>Međutim, pokazala je slabiju rodnost i osrednji kvalitet, pa je zbog toga ne preporučujemo za gajenje u našim agroekološkim uslovima.</s><s>Sorta Pink Lady poslednjih godina privlači pažnju zbog dobrog ukusa i pogodnosti za čuvanje u hladnjači (Corrigan et al., 1997).</s><s>U našem ispitivanju imala je nezadovoljavajuću krupnoću ploda.</s><s>Veća krupnoća bi se mogla dobiti uz primenu navodnjavanja i proređivanja plodova.</s><s>Zbog vrlo kasnog zrenja treba biti obazriv pri izboru lokaliteta za njeno gajenje.</s>
<s>Prosečno vreme zrenja ispitivanih sorti jabuke u periodu od tri godine (2006 2008. godine) je bilo od 20. avgusta (Galaxy i Gala Must) do 25. oktobra (Pink Lady).</s><s>Prinos je kod dve sorte (Imperatore Dallago i Florina) bio statistički značajno manji u odnosu na standard sortu (Idared), dok je kod ostalih sorti bio na nivou standarda.</s><s>Tri sorte su imale prosečnu masu ploda na nivou standarda (Imperatore Dallago, Florina i Golden Reinders), dok je kod ostalih sorti ona bila signifikantno manja.</s><s>Nove sorte su imale veći sadržaj rastvorljive suve materije i šećera u odnosu na Idared, dok je sadržaj kiselina bio niži, sa izuzetkom sorti Pink Lady i Elista.</s><s>Ukupno posmatrano, najbolje osobine pokazale su sorte Golden Reinders, Galaxy i Gala Must, koje se mogu preporučiti za komercijalno gajenje na području centralne Srbije.</s> |
Osetljivost novijih sorti trešnje na pucanje ploda | Milatović, Dragan;Đurović, Dejan;Đorđević, Boban | Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. | Prunus avium L., indeks pucanja ploda, masa ploda, rastvorljiva suva materija;Prunus avium L., fruit cracking index, fruit weight, soluble solids | agrif.bg.ac.rs-123456789-5782.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22791/bitstream_22791.pdf | <s>Izvod.</s><s>Kod 15 novijih sorti trešnje kalemljenih na podlozi Gizela 5 proučavana je osetljivost na pucanje ploda.</s><s>Ona je određivana na osnovu indeksa pucanja ploda, kao i na osnovu pucanja plodova u voćnjaku.</s><s>Između ispitivanih sorti utvrđene su značajne razlike u pogledu mase ploda, sadržaja rastvorljive suve materije, indeksa pucanja ploda i broja ispucalih plodova u voćnjaku.</s><s>Razlike su takođe utvrđene i između godina ispitivanja.</s><s>Najveću osetljivost na pucanje ploda pokazale su sorte Samersan, Skina i Kristalina, dok su najmanje osetljive bile sorte Čelan i Regina.</s><s>Ključne reči: Prunus avium L., indeks pucanja ploda, masa ploda, rastvorljiva suva materija.</s>
<s>Pucanje plodova usled pojave kiše pred berbu je jedan od najvećih problema u gajenju trešnje širom sveta.</s><s>Ispucali plodovi nisu pogodni za potrošnju u svežem stanju i veoma su podložni pojavi truleži.</s><s>Ekonomska šteta od pucanja plodova može biti veoma velika, uzimajući u obzir da u pojedinim godinama kod osetljivih sorti trešnje može biti čak i do 90% ispucalih plodova (Christensen, 1996).</s><s>Na pucanje ploda trešnje utiče veliki broj faktora.</s><s>Pre svega to su osobine ploda, kao što su krupnoća, čvrstoća mesa, anatomska građa pokožice, osobine kutikule, sadržaj rastvorljive suve materije.</s><s>Osetljivost na pucanje zavisi i od faze razvoja ploda.</s><s>Utvrđeno je da osetljivost na pucanje počinje 10 - 25 dana pre berbe u zavisnosti od sorte i povećava se do optimalnog datuma berbe (Christensen, 1973).</s><s>Značajan uticaj imaju i faktori spoljašnje sredine, naročito količina padavina i temperatura.</s>
<s>Određivanje osetljivosti sorti na pucanje ploda može se obaviti u poljskim i laboratorijskim uslovima.</s><s>Najčešće korišćena metoda je određivanje broja ispucalih plodova u voćnjaku.</s><s>Nedostatak ove metode je u tome što se pomoću nje mogu porediti samo sorte trešnje istog vremena zrenja, obzirom da osetljivost plodova na pucanje direktno zavisi od faze razvoja ploda i meteoroloških uslova.</s><s>Druga metoda 223</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. je potapanje plodova u vodu u laboratoriji i određivanje broja ispucalih plodova nakon određenog vremenskog perioda.</s><s>Pri tome se određuje tzv. indeks pucanja ploda.</s><s>Prednost ove metode je u tome što omogućava poređenje sorti različitog vremena zrenja.</s>
<s>Cilj ovog rada je bio da se utvrdi osetljivost većeg broja novijih sorti trešnje različitog vremena zrenja na pucanje ploda.</s><s>Značaj ovih istraživanja je u tome što mogu doprineti da se pri podizanju novih zasada odaberu sorte koje su manje sklone pucanju ploda.</s>
<s>Ispitivanja su obavljena u zasadu trešnje koji se nalazi u selu Mrđenovac, opština Šabac.</s><s>Zasad je podignut 2004. godine.</s><s>Ispitivano je 15 novijih sorti: Erli lori, Erli star, Čelan, Vandalej, Samit, Van, Kristalina, Silvija, Glacijer, Sanberst, Kordija, Samersan, Skina, Regina i Peni.</s><s>Podloga je Gizela 5, uzgojni oblik vitko Indeks pucanja ploda je određivan prema metodi Christensena (1996).</s><s>Za određivanje je uzeto po 50 uniformnih, dobro razvijenih plodova.</s><s>Oni su potopljeni u 2 l destilovane vode na temperaturi od oko 20°C. Pregled plodova je obavljen 2, 4 i 6 časova nakon potapanja u vodu, pri čemu su prebrojani i odvojeni ispucali plodovi.</s>
<s>100 gde je: a – broj ispucalih plodova posle 2 h, b - broj ispucalih plodova posle 4 h, i c broj ispucalih plodova posle 6 h. Indeks pucanja ploda je određivan u periodu od tri Osetljivost sorti na pucanje ploda je određivana i na osnovu broja ispucalih plodova u voćnjaku na uzorku od oko 200 plodova.</s><s>Ova ispitivanja su obavljena u periodu od dve godine (2009-2010).</s>
<s>Kod plodova izdvojenih za određivanje indeksa pucanja ploda je izmerena masa.</s><s>Takođe je određen i sadržaj rastvorljive suve materije refraktometrom.</s><s>Podaci za indeks pucanja, masu ploda i suvu materiju su obrađeni statistički metodom analize varijanse.</s><s>Značajnost razlika između sorti i godina ispitivanja je utvrđena pomoću Dankanovog testa višestrukih intervala za verovatnoću 0,05.</s><s>U grafikonu 1 prikazane su prosečne mesečne količine padavina za period sazrevanja trešnje, odnosno za mesece maj i jun. U 2008. godini količina padavina u periodu maj - jun je bila najmanja i iznosila je 77,8 mm.</s><s>U 2009. godini u maju je bilo malo padavina, dok je jun bio vrlo kišovit.</s><s>Najveća količina padavina u ova dva meseca zabeležena je u 2010. godini, ukupno 310,6 mm, što je daleko iznad prosečnih vrednosti za ovo područje.</s><s>224</s>
<s>Ispitivane sorte prosečno su sazrevale u periodu od 16.05. (Erli lori) do 20.06. (Regina) (Tabela 1).</s><s>Raspon zrenja od najranije do najpoznije sorte iznosio je 35 dana.</s><s>Prosečna masa ploda ispitivanih sorti trešnje je varirala od 6,5 g (Vandalej) do 10,4 g (Peni).</s><s>Razlike između sorti su bile statistički značajne.</s><s>Dobijeni podaci o masi ploda u skladu su sa rezultatima koje navode Meland i Frøynes (2008).</s><s>Prosečan sadržaj rastvorljive suve materije u plodu ispitivanih sorti bio je od 14,2% (Erli star) do 18,0% (Skina).</s><s>Razlike između sorti su bile statistički značajne.</s><s>Sorte kasnijeg vremena zrenja su imale veći sadržaj suve materije u odnosu na rane sorte.</s><s>Sve sorte su dostigle prag za prihvatljivost kvaliteta trešanja od 14,2% rastvorljive suve materije koji navodi Vangdal (1980).</s><s>Prosečna vrednost indeksa pucanja ploda za tri godine je bila najmanja kod sorte Čelan (15,3), a najveća kod sorte Samersan (63,9).</s><s>Razlike između ispitivanih sorti su bile statistički značajne (Tabela 2).</s><s>Značajne razlike su utvrđene i između godina ispitivanja.</s><s>Prosečan indeks pucanja je bio najmanji u 2008. godini (26,8), zatim u 2010. godini (38,5), a najveći u 2009. godini (42,0).</s><s>Najmanji indeks pucanja ploda u 2008. godini može se objasniti najmanjom količinom padavina u ovoj godini u periodu maj-jun u odnosu na ostale dve godine.</s>
<s>Prema podeli koju su dali Milatović i Đurović (2010), nijedna sorta nije pripadala grupi sorti koje imaju malu osetljivost na pucanje ploda (indeks pucanja manji od 10,0).</s><s>Ispitivane sorte trešnje su prema ovoj podeli svrstane u tri grupe: 1. Umereno osetljive (indeks pucanja 10,1-30,0): Čelan, Regina, Kordija, Erli lori.</s><s>2. Osetljive (indeks pucanja 30,1-50,0): Erli star, Vandalej, Silvija, Peni, Glacijer, Van, Sanberst, Samit.</s>
<s>3. Veoma osetljive (indeks pucanja > 50,1): Kristalina, Skina, Samersan.</s><s>Pucanje plodova u prirodnim uslovima je određivano u periodu od dve godine koje su se odlikovale velikom količinom padavina u vreme sazrevanja plodova trešnje.</s><s>Ovaj pokazatelj je ispoljio veću varijabilnost u odnosu na indeks pucanja ploda.</s><s>On je varirao od 9,1% kod sorte Čelan u 2009. godini do 81% kod sorte Skina, takođe u 2009. godini.</s><s>Razlike su ustanovljene i po godinama ispitivanja.</s><s>Kod ranih sorti pucanje je bilo veće u 2010. godini, a kod srednje poznih i poznih uglavnom u 2009. godini.</s>
<s>Između indeksa pucanja ploda i prirodnog pucanja ustanovljena je korelacija.</s><s>2009. godini kod većine sorti pucanje je bilo više izraženo u prirodnim uslovima, što se naročito odnosi na sorte Samersan, Samit i Kordija.</s><s>U 2010. godini sorte ranijeg 226</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. vremena zrenja su više pucale u prirodnim uslovima, a sorte kasnijeg vremena zrenja prilikom potapanja u vodu.</s>
<s>Tabela 2. Osetljivost sorti trešnje na pucanje ploda (2008-2010. god.) Susceptibility of sweet cherry cultivars to rain induced fruit cracking (2008-2010) Indeks pucanja ploda</s>
<s>Christensen (1995) je proučavao indeks pucanja ploda kod 20 sorti trešnje na podlozi F 12/1 u Danskoj i dobio vrednosti od 4-83.</s><s>Naše dobijene vrednosti za dve sorte (Sanberst i Van) su bile manje u odnosu na rezultate koje je dobio navedeni autor.</s>
<s>Roser (1996) je proučavao osetljivost na pucanje ploda kod 82 sorte trešnje u Nemačkoj.</s><s>Od proučavanih sorti, samo je pet imalo malu osetljivost na pucanje, a da su pri tome imale i zadovoljavajući kvalitet ploda.</s><s>Među njima je bila i sorta Regina, koja je i u našem ispitivanju bila jedna od najmanje osetljivih sorti na pucanje ploda.</s><s>Wustenberghs (1998) je u Belgiji kod 16 sorti trešnje kalemljenih na podlozi Damil dobio vrednosti indeksa pucanja ploda od 13-59.</s><s>U našem radu je dobijena približna vrednost indeksa pucanja za sortu Silvija, nešto niža vrednost za sortu Regina, a znatno viša vrednost za sortu Samit.</s><s>U uslovima južne Italije Greco et al. (2008) su određivali indeks pucanja ploda kod 30 sorti trešnje kalemljenih na sejancu magrive i dobili su vrednosti u rasponu 0,5-91,6.</s><s>Naše vrednosti za indeks pucanja ploda za sorte Summit i Sunburst su bile 227</s>
<s>Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. znatno više, a za sortu Silvija nešto niže u odnosu na vrednosti dobijene u njihovom istraživanju.</s>
<s>U uslovima Norveške Meland i Frøynes (2008) su ispitivali pucanje plodova u voćnjaku kod 39 sorti i selekcija trešnje i dobili su vrednosti 10-72%.</s><s>Među ispitivanim sortama je bilo sedam koje su proučavane i u ovom radu.</s><s>Naše vrednosti za prirodno pucanje plodova su bile uglavnom više.</s><s>To se delimično može objasniti time što su navedeni autori dali prosek za 10 godina, dok je u ovom istraživanju određivano pucanje plodova samo u toku dve godine, koje su se odlikovale velikom količinom padavina u vreme zrenja trešnje.</s><s>Vercammen et al. (2008) su u Belgiji proučavali prirodno pucanje plodova kod osam sorti trešnje na podlozi Gizela 5 i dobili su vrednosti 18-74%.</s><s>Najosetljivije sorte na pucanje ploda su bile Samersan (74%) i Skina (65%).</s><s>U našem ispitivanju ove dve sorte su takođe pokazale najveću osetljivost na pucanje ploda od svih 15 proučavanih sorti.</s>
<s>Razlike u podacima koje se sreću u literaturi za indeks pucanja ploda kod istih sorti mogu se objasniti različitim agroekološkim uslovima.</s><s>Pored toga, razlike mogu nastati i usled korišćenja različitih podloga, jer je utvrđeno da podloga može značajno uticati na osetljivost sorti na pucanje ploda (Granger, 2005; Duralija et al., 2007).</s><s>Milatović i Đurović (2010) su ispitivali pucanje plodova kod 17 sorti trešnje kalemljenih na sejancu divlje trešnje.</s><s>Vrednosti za indeks pucanja ploda za sorte Van i Samit su bile više u ovom istraživanju u odnosu na iste sorte kalemljene na divljoj trešnji.</s><s>To se može objasniti manjom lisnom masom i većom izloženošću plodova vlaženju usled kiše pri korišćenju slabo bujne podloge Gizela 5. S obzirom na to da su u klimatskim uslovima Srbije dosta česte padavine u periodu zrenja trešanja (maj-jun) i da je jun najkišovitiji mesec u godini, dosta je izražena opasnost od pojave pucanja plodova.</s><s>Jedan od načina za smanjenje potencijalne štete je izbor sorti koje su manje sklone ovoj pojavi, čemu mogu doprineti i rezultati ovog rada.</s>
<s>Na osnovu trogodišnjeg ispitivanja osetljivosti na pucanje ploda kod 15 sorti trešnje kalemljenih na podlozi Gizela 5 i gajenih na području Mačve mogu se izvesti sledeći zaključci:</s>
<s>Prosečan indeks pucanja ploda za tri godine je imao najmanju vrednost kod sorte Čelan (15,3), a najveću kod sorte Samersan (63,9).</s><s>Prirodno pucanje plodova u voćnjaku je ispoljilo veće variranje u odnosu na Na osnovu indeksa pucanja ploda, ispitivane sorte trešnje su podeljene u tri grupe: umereno osetljive (4 sorte), osetljive (8 sorti) i veoma osetljive (3 sorte).</s><s>228</s>
<s>Christensen, J.V. 1996.</s><s>Rain-induced fruit cracking of sweet cherries: its causes and prevention.</s><s>In: Cherries: crop physiology, production and uses, Webster A.D., Looney osjetljivost plodova trešnje na pucanje.</s><s>Pomologia Croatica 13(2): 97-106.</s><s>Granger, A.R. 2005.</s><s>The effect of three rootstocks on yield and fruiting of sweet cherry.</s><s>Acta Horticulturae 667: 233-238.</s> |
Proučavanje poznih sorti nektarine u gustoj sadnji | Zec, Gordan;Čolić, Slavica;Vulić, Todor;Milatović, Dragan;Đorđević, Boban | Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. | nektarina, gusta sadnja, rodnost, masa ploda;nectarine, high density planting, yield, fruit weight | agrif.bg.ac.rs-123456789-5777.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22798/bitstream_22798.pdf | <s>Izvod.</s><s>Ispitivan je uticaj guste sadnje na osobine pet poznih sorti nektarine: Venus, Vinčanka (klon sorte Stark Redgold kasnijeg vremena zrenja), Orion, Morsiani 51 i Vega.</s><s>Sejanci vinogradske breskve su posađeni na rastojanju 3,5 x 1m (2800 stabala/ha).</s><s>Kalemljenje je obavljeno na stalnom mestu na visini od 50 cm.</s><s>U oglednom zasadu je primenjen novi uzgojni oblik, nazvan kosa vođica, koji se karakteriše time da je centralna vođica povijena pod uglom od 25° u odnosu na zamišljenu vertikalu.</s><s>Ispitivani su parametri bujnosti, prinos, masa i organoleptičke osobine ploda u trogodišnjem periodu.</s><s>U trećoj godini rodnosti sorte Venus, Vinčanka i Orion su postigle visoke prinose.</s><s>Manji razmak sadnje je ispoljio negativan uticaj na masu ploda sorti Vega i Max 7, dok su plodovi ostalih sorata bili u kategoriji krupnih plodova.</s><s>Sistem guste sadnje nije ispoljio negativan efekat na organoleptičke osobine plodova ispitivanih sorata.</s><s>Ključne reči: nektarina, gusta sadnja, rodnost, masa ploda.</s>
<s>Breskva je jedna od najznačajnijih kontinentalnih vrsta voćaka i po proizvodnji se nalazi na trećem mestu u svetu, iza jabuke i kruške.</s><s>U svetskim razmerama naša zemlja spada u male proizvođače, ali je breskva za Srbiju privredno značajna voćka (Mišić, 2002).</s><s>Jedan od osnovnih preduslova za postizanje redovnih i visokih prinosa breskve i nektarine je uvođenje novih sistema gajenja, a u okviru njih i uzgojnih oblika uz primenu specifične agrotehnike i pomotehnike.</s><s>Intenziviranje voćarske proizvodnje se postiže i povećanjem gustine sadnje radi ostvarenja ranijeg stupanja u punu rodnost, olakšanog izvođenja agro i pomotehničkih mera i postizanja većih prinosa.</s><s>Ispitivanjem proizvodnje breskve i nektarine u gustoj sadnji se bavilo više autora (Ninkovski, 1986; Loreti and Pisani, 1992; Costa and Testolin, 1996).</s><s>Pri podizanju novih zasada uvek se postavlja pitanje izbora sorte, podloge, uzgojnog oblika i razmaka sadnje voćaka, koji će u datim uslovima omogućiti najbolje proizvodne, a time i ekonomske rezultate (Gvozdenović, 1996, Veličković i Radivojević, 1998).</s><s>Raznolikost velikog broja gajenih sorti breskve i nektarine, daje mogućnost izbora onih, koje bi u sistemu guste sadnje postigle dobre proizvodne Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. 218</s>
<s>Istraživanja su obavljena u ogledno–proizvodnom zasadu Instituta PKB Agroekonomik u Padinskoj Skeli, na površini od 1 hektara.</s><s>Podizanje zasada u sistemu gustog sklopa je obavljeno sadnjom kontejnerskih sejanaca vinogradske breskve na rastojanju 3,5 x 1 m (2800 st/ha).</s><s>Zasad je formiran okuliranjem podloge na stalnom mestu na visini od 50 cm.</s><s>Primenjen je uzgojni oblik kosa vođica (kosa kordunica) koji se karakteriše time da je centralna vođica povijena pod uglom od 25° u odnosu na zamišljenu vertikalu.</s><s>Povijanje je obavljeno vezivanjem vođice za deblo susednog stabla.</s><s>Planirana visina stabala je bila 2,8 m i većina stabala je dostigla zadatu visinu u drugoj godini formiranja zasada.</s><s>Tokom ispitivanja svake godine je primenjivana zimska rezidba (kraj februara) i letnja rezidba (kraj juna).</s><s>Ogled je postavljen po potpuno slučajnom planu.</s><s>U ogledu su tokom tri godine praćene sorte nektarine Venus, Vinčanka (pozni klon sorte Stark Redgold), Orion, Morsiani 51 i Vega.</s><s>Ispitivani su sledeći pokazatelji: bujnost, prinos, masa ploda, organoleptički parametri ploda.</s><s>Bujnost je definisana merenjem prečnika debla epibiota, visine stabla i širine krune.</s><s>Prinos po stablu i masa ploda su utvrđeni merenjem svih plodova sa stabla.</s><s>Organoleptičke osobine je ocenjivala grupa potrošača.</s><s>Statistička obrada podataka je vršena u programu SPSS for Windows Release 7.5, standardna verzija u paketu ANOVA.</s>
<s>Najveću prosečnu vrednost prečnika debla (osnovni parametar bujnosti stable breskve) su imala stabla Vinčanke (48,3 mm) a najmanju stabla sorti Orion i Vega (41,3 mm).</s><s>Stabla sorti Vinčanka i Venus u gustoj sadnji su imala statistički vrlo značajno veću srednju vrednost prečnika debla od ostalih sorti (tabela 1).</s><s>Nejednake vrednosti prečnika debla, ispitivanih sorti nektarine se mogu pripisati uticaju genotipa.</s><s>Stabla nektarina Venus i Vinčanka su imale značajno veću širinu krune, dok su stabla Venusa imala značajno veću visinu od ostalih sorti u ogledu.</s><s>Razlike u visini stabla i širini krune mogu biti rezultat uticaja genotipa.</s><s>Na osnovu ispitivanja 22 sorte breskve sa istim razmakom sadnje Rakonjac (2002) navodi da postoje statistički veoma značajne, genetički uslovljene razlike, u visini stabla i obimu debla, što je u skladu sa dobijenim rezultatima.</s><s>Mićić (2008) opisuje sortu Venus kao bujnu a Orion kao sortu umerene bujnosti.</s><s>Štampar (2009) navodi da su nektarine Stark Red Gold (čiji je klon Vinčanka, koja je ispitivana u ovom radu) i Orion srednje bujnosti.</s><s>Dobijeni rezultati su u skladu sa literaturnim navodima.</s>
<s>Tabela 1. Parametri bujnosti stabala sorti nektarine u gustoj sadnji (3,5 x 1 m) Parameters of tree vigor of nectarine cultivars in high density planting Sorta</s>
<s>U trećoj godini praćenja ogleda, stupanjem zasada u punu rodnost, ostvareni su i optimalni prinosi kod sorata Venus, Vinčanka i Orion (28, 27 i 26 t/ha).</s><s>Upoređujući sorte nektarine u gustoj sadnji (tabela 2) najveći prosečni prinos (15.733 kg/ha) i najveću prosečnu masu ploda (149 g) je imala sorta Venus.</s><s>Kod nektarine Morsiani 51 je zabeležen najmanji prosečan prinos (10.920 kg/ha), dok su plodovi sorte Vega imali najmanju prosečnu masu ploda (117 g).</s><s>Sorte Venus,Vinčanka i Orion su imale statistički značajno veću srednju vrednost prinosa od ostalih sorata u gustoj sadnji.</s><s>Masa ploda nektarina Venus, Orion, Vinčanka i Morsiani 51 se nije značajno razlikovala.</s><s>Plodovi sorte Vega su imali značajno manju masu od ostalih sorti nektarine u ogledu.</s>
<s>Tabela 2. Prosečan prinos i masa ploda sorti nektarine u gustoj sadnji Yield and fruit weight of nectarine cultivars in high density planting Sorta</s>
<s>Dobijeni rezultati ukazuju da su pojedine sorte postigle odlične rezultate u gustoj sadnji, dok su neke sorte imale osrednji prinos i masu ploda.</s><s>Kod gajenja nektarine u gustoj sadnji, došle su do izražaja sortne specifičnosti.</s><s>Sorte Vinčanka, Orion i Venus su se bolje prilagodile gustoj sadnji i ostvarile bolje proizvodne rezultate.</s>
<s>Prinos i masa ploda su bili pod veoma značajnim uticajem spoljašnje sredine (godine), što je bilo ispoljeno i zbog rastuće rodnosti mladog zasada.</s><s>Vrednosti koeficijenta varijacije pokazuju da su prinos i masa ploda ispitivanih sorti u gustoj sadnji umereno varirali.</s><s>Zec et al. (2009) navode da se sorta Orion ističe po odličnim proizvodnim rezultatima u Beogradskom regionu.</s><s>Najveću ocenu za ukus ploda (tabela 3) ispitivanih sorti nektarina u gustoj sadnji su imale Vinčanka i Vega (3,93), dok je najslabije ocenjen ukus nektarine Venus (3,56 ).</s><s>Conte et al. (1994) navode da je sorta Venus osrednjeg ukusa.</s><s>Plodovi nektarine Morsiani 51 su dobili najveću prosečnu ocenu za boju i atraktivnost (4,33 i 4,56), dok je najniže ocene za boju i atraktivnost plodova u gustoj sadnji imala nektarina Vega (3,43 i 3,46).</s><s>Nenadović-Mratinić et al. (1998) su ispitivali kvalitet nektarina srednje poznog zrenja u standardnom razmaku sadnje i navode da su prosečne ocene ukusa bile od 3,2 do 4, a boje od 3,5 do 4,5.</s><s>Nektarine u gustoj sadnji su imale slične prosečne ocene ukusa i boje.</s><s>Visoke ocene boje i atraktivnosti ploda u gustoj sadnji je dobila i sorta Orion koju Sansavini et al. (2006) ističu kao najzastupljeniju sortu nektarine u oblasti Emilia- Romanja, jer je karakterišu dobra rodnost i obojenost plodova.</s>
<s>Tabela 3. Ocene organoleptičkih svojstava plodova sorti nektarine u gustoj sadnji Sensory evaluation of nectarine cultivars in high density planting Sorta</s>
<s>Rezultati LSD testa su pokazali da je postojalo značajno variranje ispitivanih sorti u pogledu ocena ukusa, boje i atraktivnosti.</s><s>Razlike u ukusu i boji su očekivane jer predstavljaju sortno obeležje, dok je atraktivnost subjektivna ocena.</s><s>Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. 221</s>
<s>Ukus, boja i atraktivnost plodova ispitivanih sorti nisu značajno varirale po godinama ispitivanja, što se može objasniti istom tehnologijom gajenja tokom trajanja ogleda.</s>
<s>Sve ispitivane nektarine osim sorte Vega su imale visoke ocene boje i atraktivnosti ploda, što predstavlja pozitivan rezultat obzirom da se radi o zasadu guste sadnje.</s>
<s>Ispitivane sorte nektarine su pokazale različitu bujnost stabala u sistemu guste sadnje.</s><s>Ispoljene razlike su nastale pod uticajem različite genetske osnove analiziranih sorti.</s>
<s>Na osnovu dobijenog prinosa i mase ploda, sorte se mogu podeliti u dve grupe.</s><s>U prvu grupu spadaju sorte Venus, Vinčanka i Orion koje su postigle visok prinos i vrlo dobru masu ploda.</s><s>Sorte druge grupe Morsiani 51 i Vega su imale osrednji prinos i masu ploda.</s><s>Sorte prve grupe su se dobro prilagodile uslovima guste sadnje što je rezultat sortne specifičnosti.</s><s>Primenjeni razmak sadnje nije negativno uticao na organoleptičke osobine većine ispitivanih sorata.</s><s>U početnim godinama rodnosti postignuti su dobri rezultati u gajenju većine isptivanih sorti nektarine u gustoj sadnji.</s><s>Da bi primenjeni sistem gajenja sa uzgojnim oblikom kosa vođica mogao sa sigurnošću da se preporuči, neophodno je pratiti ispitivane sorte u dužem vremenskom periodu.</s>
<s>Istraživanja u ovom radu su deo projekta TR-31063 “Primena novih genotipova i tehnoloških inovacija u cilju unapređenja voćarske i vinogradarske proizvodnje”, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.</s>
<s>Gvozdenović, D. 1996.</s><s>Izbor oblika krune za podizanje savremenih zasada breskve.</s><s>Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik, 2(2), 13–18. 1994.</s><s>Monografia di cultivar di pesco, nettarine, percoche.</s><s>Istituto Sperimentale per la frutticoltura, Roma.</s>
<s>The influence of high density planting on the properties of five nectarine cultivars: Venus, Vinčanka (clone of Stark Redgold with later ripening), Orion, Morsiani 51, and Vega, was studied.</s><s>In high density planting, seedlings of vineyard peach were planted at 3.5 x 1m (2800 trees ha-1) and grafted at the height of 50 cm above ground level.</s><s>The trees were trained as the Sloping Leader.</s><s>That is new training system characterized by central leader bended at an angle of 25° with respect to an imaginary vertical axis.</s><s>The following characteristics were studied: tree vigour, yield, fruit weight, and sensory properties for three consecutive years.</s><s>A small row spacing had negative influence on yield and fruit weight of nectarine cultivars Morsiani 51 and Vega.</s><s>High-density planting system did not show negative effects on fruit sensory characteristics.</s>
<s>Based on obtained results, studied cultivars can be divided into two groups.</s><s>The first group consists of cultivars Venus, Orion, and Vinčanka that are suitable for this system of high density planting.</s><s>The second group consists of cultivars Vega and Morsiani 51, that are less suitable for this system.</s><s>Further long-term study is required to obtain more reliable conclusions.</s> |
Dostignuća u oplemenjivanju kajsije u svetu | Milatović, Dragan | Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. | Prunus armeniaca, oplemenjivanje, sorte, hibridizacija, klonska selekcija;Prunus armeniaca, breeding, cultivars, hybridization, clonal selection | agrif.bg.ac.rs-123456789-5780.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22795/bitstream_22795.pdf | <s>Izvod.</s><s>U radu su prikazani ciljevi i metode oplemenjivanja kajsije (Prunus armeniaca L.), kao i najznačajniji rezultati na stvaranju novih sorti u poslednjih 20 godina.</s><s>U navedenom periodu u svetu je stvoreno oko 500 novih sorti kajsije.</s><s>Najveći broj novih sorti kajsije je stvoren u SAD, a zatim slede Francuska, Italija, Rusija, Španija, Rumunija, Ukrajina i Češka.</s><s>U stvaranju sorti kajsije dominira javni sektor (državne institucije), dok je privatni sektor manje zastupljen.</s><s>Privatni programi oplemenjivanja zastupljeni su u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Izraelu i Australiji.</s><s>Ključne reči:Prunus armeniaca, oplemenjivanje, sorte, hibridizacija, klonska selekcija.</s>
<s>Kajsija je jedna od najcenjenih voćaka koje se gaje u uslovima umerene klimatske zone.</s><s>Njeni plodovi imaju veliku upotrebnu vrednost i koriste se za potrošnju u svežem stanju, kao i za smrzavanje, sušenje ili preradu u različite proizvode, kao što su: sok, kompot, džem, pekmez, marmelada, bebi kaše, žele, slatko, sirup, voćni jogurt, voćne salate.</s><s>Takođe se prerađuju i u rakiju, koja se zbog specifične arome smatra jednom od najkvalitetnijih voćnih rakija.</s><s>Plodovi kajsije predstavljaju bogat izvor biološki aktivnih materija, koje blagotvorno deluju na zdravlje ljudi.</s><s>Najveći značaj među njima imaju karotenoidi, mineralne materije, vitamini, dijetetska vlakna i fenolna jedinjenja (Milatović, 2013).</s><s>Kajsija se po proizvodnji nalazi na petom mestu u svetu među kontinentalnim voćkama, iza jabuke, kruške, breskve i šljive.</s><s>Prosečna proizvodnja kajsije u svetu u periodu 2008-2010. godine iznosila je 3,6 miliona t (FAOSTAT, 2012).</s><s>Od toga, proizvodno područje je rejon Mediterana, gde se proizvede više od 50% svetske proizvodnje kajsije.</s><s>Drugo značajno proizvodno područje je Centralna Azija, gde se proizvede više od 30% od ukupne svetske proizvodnje.</s><s>Vodeća zemlja po proizvodnji kajsije u svetu je Turska sa prosečnom proizvodnjom od 640.690 t. Njeno učešće u ukupnoj svetskoj proizvodnji iznosi 17,7%.</s><s>Slede Iran sa učešćem od Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>U svetu postoji više od 2.000 sorti kajsije.</s><s>Sortiment kajsije nije tako dinamičan kao što je to slučaj kod drugih vrsta voćaka, naročito jagode i breskve.</s><s>Međutim, tokom poslednje dve decenije stvorene su mnogobrojne nove sorte kajsije.</s><s>Cilj ovog rada je da prikaže ciljeve i metode oplemenjivanja kajsije, najznačajnije oplemenjivačke programe i novostvorene sorte u svetu u periodu nakon 1990. godine.</s>
<s>Adaptivnost na različite klimatske uslove.</s><s>Glavni faktor koji ograničava proširenje areala gajenja kajsije je slaba adaptivnost sorti van klimatskog područja u kom su one stvorene.</s>
<s>Jedan od najznačajnijih ciljeva u oplemenjivanju kajsije je stvaranje sorti koje imaju dug period biološkog (dubokog) zimskog mirovanja, odnosno velike potrebe za relativno niskim temperaturama u toku zime („chilling requirements“).</s><s>To im omogućava da bolje podnesu kolebanja temperature u toku zime.</s><s>Takođe je poželjno da nove sorte zahtevaju veću količinu toplote („heat requirements“) za početak cvetanja nakon što je završeno njihovo biološko zimsko mirovanje.</s><s>Kombinacija ove dve osobine ima za posledicu kasnije cvetanje, što novim sortama može omogućiti izbegavanje poznih prolećnih mrazeva (Layne et al., 1996).</s><s>Otpornost na zimske mrazeve je ograničavajući faktor gajenja kajsije u mnogim područjima sa hladnijom klimom, kao što su severnija područja Rusije, Kanade i SAD.</s><s>Zato je u oplemenjivačkim programima ovih zemalja jedan od primarnih ciljeva stvaranja novih sorti povećana otpornost na zimske mrazeve.</s><s>Ograničavajući faktor gajenja kajsije u područjima sa toplijom klimom je nedovoljna suma relativno niskih temperatura (ispod 7°C) u toku zime.</s><s>Zbog toga se nastoji da se stvore sorte pogodne za gajenje u ovim područjima, koje će imati male potrebe za niskim temperaturama u toku zimskog mirovanja (150-400 h).</s><s>Samooplodnost.</s><s>U poslednjih 20 godina značajno je povećan broj novostvorenih samobesplodnih sorti kajsije.</s><s>To se može objasniti korišćenjem samobesplodnih azijskih ili severno-američkih sorti u oplemenjivačkim programima u cilju dobijanja potomstva sa osobinama kao što su: otpornost na virus šarke šljive (Badenes i Llácer, 2006; Karayiannis, 2006; Krška et al., 2011), otpornost na mraz (Benediková, 2006; Krška et al., 2006), povećanje sadržaja šećera (Ledbetter et al., 2006), produžetak vremena zrenja (Topor et al., 2010).</s><s>U cilju obezbeđenja redove rodnosti teži se da se stvore samooplodne sorte.</s><s>One se mogu gajiti u jednosortnim zasadima, bez potrebe za gajenjem oprašivača.</s><s>Rodnost.</s><s>Poželjno je da nove sorte kajsije što ranije stupaju u rod i da daju visoke i redovne prinose.</s><s>Sa ekonomskog aspekta, sorta koja redovno rađa i ima osrednji kvalitet ploda je generalno profitabilnija za gajenje od visokokvalitetne sorte koja rađa neredovno.</s><s>Na rodnost kajsije utiče više faktora, kao što su: adaptivnost na klimatske uslove, pre svega otpornost na zimske i pozne prolećne mrazeve, udeo normalno diferenciranih cvetova, samooplodnost, zametanje plodova i dr. Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>Otpornost na prouzrokovače bolesti.</s><s>Kajsiju napada relativno mali broj patogena, ali neki od njih mogu prouzrokovati veoma značajne štete.</s><s>Zbog toga je veoma važan cilj oplemenjivanja kajsije otpornost na prouzrokovače bolesti, od kojih su najznačajniji: virus šarke šljive (Plum Pox Virus), sušenje cvetova i grančica i trulež plodova (Monilinia spp.), bakteriozni rak (Pseudomonas syringae) i fitoplazma ESFY (European Stone Fruit Yellows).</s>
<s>Produžetak raspona sazrevanja.</s><s>Raspon sazrevanja sorti kajsije evropske ekološko-geografske grupe je relativno kratak i iznosi oko mesec i po dana.</s><s>Oplemenjivanjem se nastoji da se period sazrevanja produži.</s><s>U tu svrhu se koriste sorte iransko-kavkaske i srednjeazijske grupe koje imaju duži raspon sazrevanja.</s><s>Kvalitet ploda.</s><s>Važan cilj pri stvaranju novih sorti kajsije, naročito onih koje se koriste za stonu potrošnju, je atraktivan izgled ploda.</s><s>Poželjno je da nove sorte imaju krupan plod, čija je masa veća od 60 g, pravilan oblik i privlačnu boju pokožice.</s><s>U nekim programima oplemenjivanja cilj je dobijanje sorti koje imaju dopunsku crvenu boju na najvećem delu površine ploda.</s><s>Jedan od značajnih zahteva pri stvaranju novih sorti kajsije je da one imaju čvrsto meso.</s><s>Takve sorte su bolje prihvaćene od strane potrošača i bolje podnose klasiranje, pakovanje i transport.</s><s>Za kvalitet mesa je važno da ukus bude slatkonakiseo, harmoničan, sa skladnim odnosom šećera i kiselina, kao i da plodovi imaju prijatnu aromu.</s><s>Sve veći značaj se daje i nutritivnim svojstvima ploda, pre svega visokom sadržaju karotenoida i polifenola.</s><s>Koštica treba da bude relativno sitna, sa što manjim udelom u masi ploda, i da se lako odvaja od mesa.</s><s>Sorte koje su namenjene za preradu treba da imaju plodove koji su ujednačene i srednje krupnoće, pravilnog oblika i narandžaste boje pokožice i mesa, koja se ne menja pri sečenju.</s><s>Meso treba da ima dobru teksturu, bez vlakana i provodnih snopića i da nije sklono posmeđivanju oko koštice („pit burn“).</s><s>Koštice treba da su sitne i da nemaju izražen vrh koji se lako lomi pri preradi.</s><s>Takođe je poželjan visok sadržaj rastvorljive suve materije, dobar odnos šećera i kiselina i izražena aroma.</s><s>Kod sorti namenjenih za sušenje važno je da imaju visok sadržaj šećera.</s>
<s>U oplemenjivanju kajsije najčešće se primenjuju sledeće metode: selekcija iz prirodnih populacija, hibridizacija i klonska selekcija.</s><s>Selekcija iz prirodnih populacija.</s><s>Genetička varijabilnost postojećih sorti kajsije u svetu je dosta ograničena, naročito kada su u pitanju sorte evropske ekološko-geografske grupe.</s><s>Znatno veća varijabilnost je izražena kod sorti srednjeazijske i iransko-kavkaske grupe, kao i kod kineskih sorti.</s><s>Kina, kao centar porekla kajsije, se odlikuje velikom varijabilnošću germplazme.</s><s>Poznato je više od 2.000 lokalnih sorti, koje su nastale selekcijom iz prirodne populacije.</s><s>Većina ovih sorti je samobesplodna, a kod mnogih su u velikoj meri izražene i anomalije tučka.</s><s>One uglavnom imaju dobar ukus i jako izraženu Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. aromu, ali je često spoljašnji izgled manje privlačan, a meso nedovoljno čvrsto.</s><s>Neke od sorti imaju veoma krupan plod, čija masa može biti i do 180 g (Liu et al., 2010).</s><s>Turska se odlikuje bogatom germplazmom kajsije, koja pripada iranskokavkaskoj grupi i u okviru koje postoji velika varijabilnost u pogledu vremena zrenja, krupnoće i hemijskog sastava ploda (Balta et al., 2002; Asma et al., 2007).</s><s>Kod selekcionisanih tipova sadržaj rastvorljive suve materije je bio 11-26%, a sadržaj kiselina 0,2-2,9%.</s>
<s>U južnoj Italiji, naročito u području planine Vezuv postoji bogata germplazma kajsije.</s><s>Selekcionisano je više sorti koje se odlikuju dobrim kvalitetom za preradu (visok sadržaj šećera, dobra tekstura, izražena aroma).</s><s>Od toga, 11 sorti ima zaštićeno geografsko poreklo pod nazivom “Albicocca vesuviana”.</s><s>To su sorte: Barracca, Boccuccia Liscia, Boccuccia Spinosa, Ceccona, Fracasso, Monaco Bello, Palummella, Pellecchiella, Portici, San Castrese i Vitillo (Rao et al., 2009).</s><s>U Srbiji se kajsija u prošlosti često razmnožavala generativno, tako da postoji brojna populacija sejanaca iz koje se mogu izdvojiti genotipovi koji se odlikuju pozitivnim osobinama, kao što su visoka rodnost, dobar kvalitet ploda, dobro zdravstveno stanje, otpornost na nepovoljne ekološke činioce.</s><s>Od devet sorti kajsije koje su do sada stvorene u našoj zemlji sedam je stvoreno selekcijom iz prirodne populacije (Paunović, 1996; Đurić et al., 2005).</s><s>Hibridizacija.</s><s>Planska hibridizacija je najznačajnija metoda za stvaranje novih, boljih sorti kajsije, jer omogućava rekombinaciju gena.</s><s>Iako je rad na planskoj hibridizaciji započeo Mičurin još početkom XX veka, ovaj metod oplemenjivanja dobija veći značaj tek u poslednje tri-četiri decenije.</s><s>Postupak pri hibridizaciji zavisi od toga da li su sorte samooplodne ili samobesplodne.</s><s>Kod samooplodnih sorti je neophodna emaskulacija (kastracija), dok je kod samobesplodnih sorti potrebno obaviti izolaciju grančica sa cvetnim pupoljcima.</s><s>Pošto kajsija rano cveta, emaskulacija i oprašivanje se često obavljaju na nižim temperaturama nego kod drugih voćaka, što otežava rad selekcionara i utiče na slabije zametanje plodova.</s>
<s>Pored ukrštanja u okviru vrste Prunus armeniaca, kod kajsije se primenjuje i međuvrsna hibridizacija.</s><s>Obična kajsija se lako ukršta sa drugim vrstama kajsije, kao što su: sibirska kajsija (P. sibirica), mandžurska kajsija (P. mandshurica) i japanska kajsija (P. mume).</s><s>Pri tome je moguće i recipročno ukrštanje, a dobijeni sejanci su vitalni i fertilni.</s><s>Sibirska i mandžurska kajsija se koriste kao donori otpornosti na zimske mrazeve, a japanska kajsija kao donor adaptivnosti na uslove humidne klime.</s><s>Kajsija se može ukrštati i sa raznim vrstama šljive.</s><s>Pri tome je ukrštanje uspešnije ako se šljive koriste kao ženski roditelji.</s><s>Najbolji rezultati se dobijaju pri ukrštanju sa džanarikom (P. cerasifera).</s><s>Dobijeni hibridi podsećaju na crnu kajsiju (P. dasycarpa) koja je prirodni hibrid ove dve vrste.</s><s>Odlikuju se nešto kasnijim cvetanjem i većom otpornošću na gljivične bolesti.</s><s>Njihova fertilnost je varijabilna, ali generalno mala.</s>
<s>Hibridi kajsije sa japanskom šljivom (P. salicina) se relativno lako dobijaju, ali su uglavnom samobesplodni.</s><s>Ovi hibridi su poznati pod nazivom „plumcot“ i Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. odlikuje ih velika sočnost ploda.</s><s>Prve hibride je stvorio američki selekcionar Luter Berbank još krajem XIX veka.</s><s>Ovi hibridi se mogu povratno ukrštati sa oba roditelja.</s><s>Povratnim ukrštanjem sa šljivom dobijeni su hibridi poznati kao „pluot“, a povratnim ukrštanjem sa kajsijom hibridi poznati kao „aprium“.</s><s>Klonska selekcija nema tako veliki značaj kod kajsije kao kod nekih drugih voćaka.</s><s>Veći broj klonova selekcionisan je u Mađarskoj kod sorte Mađarska najbolja (Magyar kajszi), u Češkoj kod sorte Velkopavlovicka, a u Ukrajini kod sorte Krasnošćekij.</s><s>U SAD su otkriveni mutanti sorti Blenheim, Royal, Moorpark i Tilton.</s><s>U Turskoj su Akça i Askin (1995) selekcionisali 17 klonova sorte Hacihaliloglu, koja se u ovoj zemlji najviše gaji i čiji se plodovi koriste za sušenje.</s><s>Oni se odlikuju krupnijim plodom (40-54 g) i visokim sadržajem rastvorljive suve materije (20-25%).</s><s>Akça i Asma (1997) su selekcionisali 13 klonova sorte Kabasi, kod kojih je krupnoća ploda bila 32-61 g, a sadržaj suve materije 22-30%.</s>
<s>Na stvaranju novih sorti kajsije se intenzivno radi širom sveta.</s><s>Fideghelli i Della Strada (2010) navode da je u periodu 1980-2007. godine u svetu stvoreno 545 sorti obične kajsije.</s><s>Najveći broj sorti nastao je u SAD (78), zatim u Francuskoj (74), U stvaranju sorti kajsije dominantno mesto zauzima javni sektor (više od 60%), dok je udeo privatnog sektora manji.</s><s>Privatni programi oplemenjivanja se nalaze uglavnom u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Izraelu i Australiji.</s><s>SAD.</s><s>Najveći broj novih sorti kajsije je nastao u SAD.</s><s>Od 1990-2009. godine je patentirano 36 novih sorti (U.S. Plant Patents, 2012).</s><s>Najveći deo američke proizvodnje kajsije (oko 86%) skoncentrisan je u Kaliforniji, a u njoj se nalazi i najveći broj programa oplemenjivanja.</s><s>Od sredine devedesetih godina privatni programi oplemenjivanja postaju dominantni u odnosu na državne.</s><s>Trenutno su aktivna samo dva državna programa, jedan u Kaliforniji, a drugi u Nju Džersiju.</s><s>Program oplemenjivanja u ARS (Agricultural Research Service) u mestu Parlier u Kaliforniji je počeo 1955. godine i u početku ga je vodio John Weinberger, a danas ga vodi Craig Ledbetter.</s><s>Osnovni cilj ovog programa je bio stvaranje sorti pogodnih za uslove vrele i suve klime u dolini San Joaquin, koja je glavno proizvodno područje kajsije u Kaliforniji.</s><s>Kao roditelj je u početku najviše korišćena sorta Perfection zbog krupnog ploda i čvrstog mesa.</s><s>Kasnije, glavni cilj programa postaje stvaranje sorti visokog kvaliteta ploda.</s><s>Za stvaranje sorti sa većim sadržajem šećera je korišćena i germplazma iz Azije (Ledbetter i Peterson, 2004; Ledbetter et al., 2006).</s><s>Ostali ciljevi oplemenjivanja obuhvataju produžetak perioda sazrevanja i uvođenje novih osobina, kao što su bela boja mesa i glatka pokožica (bez malja).</s><s>Nove sorte stvorene u okviru ovog programa su Helena (1994), Robada Primarosa (2009)(Okie, 1997, 1999, 2004; Ledbetter i Peterson, 2005; Ledbetter, Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. 2010a).</s><s>Sve nove sorte su namenjene za stonu potrošnju, sa izuzetkom sorte Nicole, koja je namenjena za preradu.</s><s>Od ovih sorti u Evropi je najviše raširena Robada.</s><s>Sazreva srednje rano, ima krupan plod, privlačnog izgleda i dobrog kvaliteta.</s><s>U Kaliforniji postoji i veliki broj privatnih programa oplemenjivanja kajsije.</s><s>Najproduktivniji program je “Zaiger’s Genetics”, koji se nalazi u Modestu.</s><s>Ovaj porodični program vodi Floyd Zaiger od kraja pedesetih godina XX veka.</s><s>U okviru njega je patentirano u SAD više od 100 sorti koštičavih voćaka.</s><s>U periodu 19902003. godine patentirano je deset sorti kajsije: Earlicot, Junecot, Jordanne, Gold Brink, Poppy, Earlisunrise, Autumn Glow, Early-Autumn, Bonny i Brittany Gold Ciljevi oplemenjivanja kajsije su bili: stvaranje “low chill” sorti (sa malim potrebama za niskim temperaturama u toku zime), manja bujnost stabla, produžetak raspona zrenja, atraktivan izgled i dobar kvalitet ploda, pogodnost za preradu i sušenje.</s><s>Najznačajnije sorte iz programa Zaiger’s Genetics su Poppy i Earlicot, koje imaju rano vreme zrenja i najviše su gajene stone sorte kajsije u Kaliforniji.</s><s>Program “Zaiger’s Genetics” je poznat i po međuvrsnim hibridima između kajsije i šljive (plumcot, pluot i aprium), kao i kajsije, šljive i breskve (peacotum).</s><s>Do sada je patentirano više od 60 ovih hibrida, od čega je najveći broj tipa pluot.</s><s>Naziv “pluot” je registrovana trgovačka marka firme “Zaiger’s Genetics”.</s><s>Drugi značajan privatni program oplemenjivanja kajsije u Kaliforniji je u okviru firme “Sun World” u mestu Bakersfield.</s><s>U periodu od 1991-2006. godine patentirano je sedam sorti kajsije.</s><s>Četiri sorte iz ove serije (Suapriseven, Suaprieight, Suaprinine i Suapriten) su zaštićene kao brend “Honeycot”.</s><s>Ove sorte se odlikuju time što imaju vrlo krupan plod, atraktivnog izgleda, tamno narandžaste boje mesa, odličnog ukusa i arome i veoma dobre transportabilnosti.</s><s>Pored toga, one su samooplodne i imaju manje potrebe za niskim temperaturama u toku zime (Okie, Treći značajan privatni program oplemenjivanja kajsije u Kaliforniji je u okviru Bradford Farms u mestu Le Grand.</s><s>Program je vodio Norman Bradford.</s><s>Stvorene su tri nove sorte kajsije, koje su patentirane: Goldensweet (1994), pozna sorta kombinovanih svojstava; Goldenblush (2004) i Golden May (2009), rane stone sorte.</s><s>U okviru ovog programa radi se i na stvaranju međuvrsnih hibrida kajsije i japanske šljive.</s>
<s>U SAD van Kalifornije je značajan još jedan javni program oplemenjivanja kajsije, koji se odvija u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici Nju Džersi koja pripada Univerzitetu Rutgers.</s><s>Ovaj program oplemenjivanja je počeo 1950. godine.</s><s>Osnovi cilj je bio da se stvore sorte prilagođene uslovima lokalne klime, koja je drugačija u odnosu na Kaliforniju (hladnija i vlažnija).</s><s>Specifični ciljevi su bili: poboljšanje zdravstvenog stanja debla (otpornost na pruzrokovače raka – gljivica Leucostoma spp. i bakterija Pseudomonas syringae), poboljšanje kvaliteta ploda, redovna rodnost (otpornost na zimske mrazeve i nepovoljne vremenske prilike u fazi cvetanja) i otpornost na prouzrokovače bolesti koje napadaju list i plod, kao što su Xanthomonas campestris pv. pruni i Monilinia fructicola (Mehlenbacher i Hough, Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. 1985).</s><s>U cilju poboljšanja varijabilnosti korišćena je germplazma poreklom iz srednje Azije, kao što su npr. sorte Samarkandska najranija kao donor ranog vremena zrenja i Zard kao donor kasnog cvetanja i visokog sadržaja šećera.</s><s>U okviru ovog programa stvoren je veliki broj selekcija.</s><s>Pored starijih sorti Orangered i Jerseycot, stvorene su tri nove sorte: vrlo rana sorta Early Blush (NJA 53), rana sorta Sun Gem (NJA 54) i srednje kasna sorta Sugar Pearls (NJA 150) (Goffreda et al., 1995a, 1995b; Ledbetter, 2010b).</s>
<s>Francuska.</s><s>Od evropskih zemalja najveći broj novih sorti kajsije je stvoren u u Francuskoj.</s><s>U ovoj zemlji postoji jedan značajan državni program oplemenjivanja kajsije, kao i nekoliko privatnih programa.</s><s>Oplemenjivanje kajsije u INRA (Institut National de la Recherche Agronomique) se obavlja u mestu Avinjon u pokrajini Provansa na jugu Francuske i počelo je 1960. godine.</s><s>Program vodi Jean-Marc Audergon.</s><s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: visoka i redovna rodnost, samooplodnost, dobar kvalitet ploda (krupnoća, boja, čvrstoća i ukus), produžetak raspona zrenja, otpornost na prouzrokovače bolesti (šarka šljive, fitoplazma ESFY, bakterijski rak i sušenje grančica).</s><s>Kao rezultat prve faze oplemenjivanja stvoreno je jedanaest novih sorti kajsije To su: Ivresse (Avikloe), Mariem (Avignel), Malice (Avicot), Sortilège (Avilara), Comédie (Avilor), Avikaline, Gâterie (Avikandi), Frenesie, Royal Roussillon, Fantasme (Avikour) i Héléna du Roussillon (Aviera).</s><s>Sve navedene sorte su srednje poznog vremena zrenja, sa izuzetkom dve poslednje, koje su poznog sazrevanja (Audergon et al., 1995).</s><s>Kasnije su priznate još tri sorte: Solédane, koja je ranog vremena zrenja, kao i dve srednje pozne sorte: Bergarouge (Avirine) i Florilége (Audergon et al., 2006).</s><s>Značajno dostignuće u oplemenjivanju kajsije predstavljaju tri nove sorte iz ovog programa: Ravicille, Ravilong i Ravival.</s><s>One se odlikuju time što imaju pretežno crvenu boju, odnosno dopunska crvena boja prekriva oko 80% površine ploda.</s><s>Ove sorte predstavljaju posebnu liniju sorti koja je zaštićena pod zajedničkim trgovačkim nazivom “Rubisco” (Audergon et al., 2010).</s><s>Novije sorte iz ovog programa su Solimar (Torraviun), Bergeval (Aviclo), Aramis (Shamade), Anegat, Bangat i Congat.</s><s>Sorta Aramis (Shamade) je značajna zbog toga što je otporna na virus šarke šljive i to sojeve M i D (Audergon et al., 2012).</s><s>Nove sorte stvorene u INRA se distribuiraju preko udruženja rasadnika “CEP Innovations”.</s><s>Veliki privatni program oplemenjivanja kajsije vodi firma “International Plant Selection” u mestu Montelimar, koje se nalazi u departmanu Drom na jugoistoku Francuske.</s><s>On se odvija u okviru rasadnika Darnaud, a selekcioner je Marie-France Bois.</s><s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: produžetak raspona sazrevanja, visoka i redovna rodnost, samooplodnost i dobar kvalitet ploda (posebno krupnoća, boja i čvrstoća).</s><s>Stvoreno je više od 20 novih sorti kajsije, poznatih kao “Carmingo” serija.</s><s>Glavno dostignuće ovog programa je produžetak raspona zrenja kajsije.</s><s>Stvorene su vrlo rane sorte Primando, Pricia i Primarel, koje sazrevaju 3-5 dana pre sorte Early Blush.</s><s>Po vremenu zrenja slede rane sorte Primaya, Primius, Primaris, Rubista, Primarina i Priabel, srednje rane sorte Mediabel i Medaga i kasna sorta Faralia.</s><s>Posebno je značajno stvaranje sorti vrlo kasnog vremena zrenja, koje sazrevaju 20-50 Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. dana posle sorte Bergeron, kao što su: Farely, Fartoli, Farbaly, Farfia, Farhial, Farius, Farlis, Fardao i Farclo.</s><s>Time je sezona berbe kajsije produžena na četiri meseca.</s><s>U uslovima jugoistočne Francuske berba se odvija od sredine maja do sredine septembra.</s>
<s>U Francuskoj postoji još nekoliko privatnih programa oplemenjivanja kajsije, koji se uglavnom nalaze u okviru rasadnika, kao što su Escande, Cot International, Star Fruits i dr. U rasadniku Escande su stvorene vrlo rane sorte Tsunami, Spring Blush i Sweet Red (Red Silver), srednje rane sorte Pinkcot (Cotpy), Sylred i Big Red, kao i srednje kasne sorte Kioto i Silvercot (Cotsy, Versyl).</s><s>U okviru firme Cot International patentirane su vrlo rana sorta Wonder Cot, rane sorte Magic Cot i Lilly Cot, srednje rane sorte Sweet Cot, Perle Cot i Flavor Cot, kao i srednje kasne sorte Sunny Cot, Vanilla Cot i Lady Cot.</s><s>Mnoge od novih francuskih sorti se ističu po atraktivnom izgledu ploda, velikoj krupnoći i dobroj obojenosti.</s><s>Međutim, pretežno su samobesplodne, pa ih treba gajiti sa odgovarajućim oprašivačima.</s><s>Italija.</s><s>Najznačajniji programi oplemenjivanja kajsije su locirani u Pizi i Bolonji.</s><s>Pored toga, manji broj sorti stvoren je u Firenci, Palermu i Kazerti.</s><s>Najveći broj sorti stvoren je na Univerzitetu u Pizi (Dipartimento di Coltivazione e Diffesa delle Specie Legnose).</s><s>Oplemenjivanje kajsije je počelo početkom 80-ih godina, a program vodi Rolando Guerriero.</s><s>Ciljevi ovog programa su poboljšanje kvaliteta ploda (kombinacija organoleptičkih i komercijalnih karakteristika sa povećanom otpornošću na rukovanje i transport), produžetak vremena zrenja, adaptivnost na ekološke uslove (posebno kasnije cvetanje i manja osetljivost na pozne prolećne mrazeve), visoka rodnost i otpornost na prouzrokovače bolesti (Monilinia laxa, Monilinia fructigena, Pseudomonas spp. i Plum Pox Virus).</s><s>Kao roditelji u ukrštanjima su najviše korišćene sorte: Reale d’ Imola, Goldrich, Rival, Harcot, Portici i dr. U ovom programu stvorene su rane sorte Salambo, Cabiria i Angela; srednje rane sorte Ardenza, Claudia, Kinzica, Bona, Gheriana, Maharani, Sillari i Ammiraglia; kao i pozne sorte: Pisana, Dulcinea, Marietta (Milady), Piera i Silvana (Bassi et al., 1995; Guerriero et al., 2006a, 2006b).</s><s>Od ovih sorti u Italiji se najviše gaji Pisana, koja se ističe po krupnoći i kvalitetu ploda.</s><s>Drugi značajan program oplemenjivanja kajsije u Italiji se nalazi na Univerzitetu u Bolonji.</s><s>On je počeo početkom 80-ih godina, a vodi ga Daniele Bassi, koji sada radi na Univerzitetu u Milanu.</s><s>Ciljevi oplemenjivanja obuhvataju: adaptivnost na klimatske uslove severne Italije (naročito na kolebanje temperature krajem zime i početkom proleća), dobar kvalitet ploda (izgled, čvrstoća, ukus, sporije dozrevanje ploda), samooplodnost, otpornost na prouzrokovače bolesti (virus šarke šljive, Monilinia spp.), produžetak raspona sazrevanja, otpornost na pucanje pokožice usled kiše.</s><s>U ovom programu su stvorene sledeće sorte: Cora, Ninfa, Boreale, Bora, Ardore, Pieve, Maia, Petra i Pieve Tardiva (Bassi et al., 1995; Bassi i Rizzo, 2004; Missere, 2008; Bassi et al., 2010).</s><s>Od sorti stvorenih u ovom programu najznačajnije su Ninfa i Bora.</s><s>Ninfa je jedna od najranijih sorti kajsije, samooplodna je i vrlo rodna.</s><s>Pored Italije, ova sorta se dosta gaji i u Grčkoj, Španiji i Turskoj.</s><s>Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>Bora je interesantna zbog otpornosti na šarku šljive, ima krupan plod, privlačan izgled i čvrsto meso.</s>
<s>Oplemenjivanje kajsije na Univerzitetu u Firenci vodi Elvio Bellini.</s><s>Ciljevi stvaranja novih sorti su: rano sazrevanje, visoka rodnost, dobar kvalitet ploda i izražena dopunska crvena boja pokožice.</s><s>Stvorene su dve sorte srednje ranog vremena zrenja: Giada i Perla.</s><s>Od 2000. godine počela je nova serija ukrštanja i izdvojen je veći broj perspektivnih selekcija (Bellini et al., 2010).</s><s>U novije vreme u južnoj Italiji su započela dva nova programa oplemenjivanja kajsije.</s><s>Prvi je na Univerzitetu u Palermu, na Siciliji, gde su 2003. godine stvorene dve nove sorte: Nella i Dora.</s><s>Obe su nastale ukrštanjem sorti Titynthos i Ouardi, ranog su vremena zrenja, samooplodne, imaju srednje krupan plod i čvrsto meso (Calabrese et al., 2010).</s><s>Drugi program se odvija u Centru za voćarstvo u mestu Kazerta u regionu Kampanija.</s><s>On je počeo 1986. godine, a 2007. godine realizovane su prve dve sorte: Ischia i Procida.</s><s>Obe su nastale ukrštanjem sorti Sabelle x Ouardi i odlikuju se ranim zrenjem (Pennone et al., 2010).</s><s>Španija.</s><s>U Španiji se oplemenjivanjem kajsije bave dva državna programa (u Mursiji i Valensiji) i jedan privatni program (u Mursiji).</s><s>Oplemenjivanje kajsije u CEBAS-CSIC (Centro de Edafologia y Biologia Aplicada del Segura, Consejo Superior de Investigaciones Científicas) u Mursiji je počelo 1991. godine.</s><s>Rukovodilac programa je Jose Egea.</s><s>Osnovni ciljevi olemenjivanja su: rano zrenje, samooplodnost, otpornost na virus šarke šljive, visoka rodnost, dobar kvalitet ploda (atraktivan izgled, čvrstoća, pogodnost za čuvanje i preradu), otpornost na pucanje pokožice i smanjenje troškova proizvodnje, kao što je proređivanje plodova.</s><s>U ukrštanjima su korišćeni različiti roditelji, uključujući tradicionalne sorte koje se odlikuju visokim kvalitetom (Moniqui, Pepito del Rubio) ili ranim zrenjem (Currot), kao i strane sorte kao donore atraktivnog izgleda ploda i otpornosti na virus šarke šljive (Goldrich, Orangered).</s><s>Do sada je stvoreno 13 novih sorti: Rojo Pasion, Selene, Murciana, Dorada, Toñi, Sublime, Estrella, Rosa, Maravilla, Valorange, Mirlo Blanco, Mirlo Anaranjado i Mirlo Rojo (Egea et al., Ove sorte karakterišu se malim do srednjim potrebama za niskim temperaturama u toku zime (Ruiz et al., 2007).</s><s>Ranog su vremena zrenja (sa izuzetkom sorte Dorada), imaju visoku rodnost, privlačan izgled ploda, dobru transportabilnost i pogodne su za preradu (Egea et al., 2010).</s><s>Sorte Mirlo Blanco, Mirlo Anaranjado i Mirlo Rojo su otporne na Plum Pox Virus.</s><s>Drugi javni program oplemenjivanja kajsije u Španiji nalazi se u IVIA (Instituto Valenciano de Investigaciones Agrarias) u Valensiji.</s><s>On je počeo 1993. godine sa prvenstvenim ciljem stvaranja sorti otpornih na virus šarke šljive.</s><s>Ostali ciljevi su obuhvatali dobru adaptivnost na klimatske uslove južne Evrope, rano zrenje i dobar kvalitet ploda.</s><s>Kao roditelji su uglavnom korišćene sorte Goldrich, Sunglo, Harcot i Lito.</s><s>Do sada su realizovane tri sorte otporne na Plum Pox Virus: Moixent, Rafel i Belgida (Martínez-Calvo et al., 2010, 2011).</s><s>Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>Privatni program oplemenjivanja kajsije odvija se u okviru „P.S.B. Produccion Vegetal S.L.” koja se nalazi u Mursiji.</s><s>To je firma porodice Buffat, specijalizovana za oplemenjivanje breskve i kajsije.</s><s>Ciljevi oplemenjivanja obuhvataju: poboljšanje osobina ploda (veličina, okrugao oblik, atraktivna dopunska boja, čvrstoća i ukus), dobru transportabilnost i sposobnost čuvanja plodova, redovnu rodnost, kao i stvaranje “low chill” sorti.</s><s>Do sada je stvoreno više novih sorti, kao što su: vrlo rane sorte Mogador, Colorado i Madison, rane sorte Mambo, Mirandela, Megatea, Maravita, Flodea, Margotina i Marvinka, srednje rane sorte Flopria i Latica, kasna sorta Milord i vrlo kasna sorta Sherpa.</s><s>Većina ovih sorti je patentirana ili su u postupku dobijanja patenta.</s><s>Njihov raspon zrenja iznosi oko tri meseca, u uslovima južne Španije od početka maja do kraja jula.</s><s>Dominiraju sorte ranijeg vremena sazrevanja, a najpoznija sorta (Sherpa) sazreva oko mesec dana posle sorte Bergeron.</s><s>Grčka.</s><s>Oplemenjivanje kajsije se odvija u Institutu za pomologiju u mestu Naoussa na severu Grčke.</s><s>Program vodi Irene Karayiannis.</s><s>Prvi kriterijum selekcije je otpornost na virus šarke šljive.</s><s>Pored toga, ostali ciljevi su: samooplodnost, visoka i redovna rodnost, dobar kvalitet ploda, pogodnost za preradu (kompot), rano vreme zrenja, adaptivnost na lokalne klimatske uslove.</s><s>Kao donori otpornosti na Plum Pox Virus su korišćene severnoameričke sorte kajsije: Stark Early Orange, Stella, NJA 2, Veecot, Sunglo, Harlayne, Orangered, Goldrich i Early Blush.</s><s>One su ukrštane sa lokalnim grčkim sortama koje se odlikuju dobrim kvalitetom ploda (Bebecou) ili ranim zrenjem (Tirynthos).</s><s>Prve dve sorte – Lito i Pandora priznate su 1991. godine i nastale su ukrštanjem sorti Stark Early Orange i Tirynthos.</s><s>Sledeća serija od devet sorti priznata je 2001. godine.</s><s>Nju čine sledeće sorte: Neraida, Niobe, Nastasia, Nina i Nereis, koje su pogodne za stonu potrošnju i sorte Nausika, Nomia, Nostos i Nefele, koje su pogodne za preradu (Karayiannis et al., 2006).</s><s>Češka.</s><s>Najznačajniji program oplemenjivanja kajsije nalazi se u mestu Lednice, a na stvaranju sorti se radi i u mestima Valtice, Holovousy i Šakvice.</s><s>Na Fakultetu za hortikulturu iz Lednica (koji pripada Mendelovom univerzitetu za poljoprivredu i šumarstvo iz Brna) rad na oplemenjivanju kajsije je počeo 1960. godine sakupljanjem i proučavanjem germplazme.</s><s>U narednom periodu je rađena klonska selekcija sorte Velkopavlovicka.</s><s>U prvom ciklusu selekcije je izdvojeno pet klonova, a u drugom ciklusu je kao najbolji odabran klon Velkopavlovicka LE-12/2 (Vachůn et al., 1999).</s><s>Rad na stvaranju sorti putem hibridizacije je počeo 1981. godine, a njega je vodio Zdenek Vachůn.</s><s>Osnovni ciljevi prve faze ovog programa su bili produžetak raspona sazrevanja i povećanje otpornosti cvetnih pupoljaka na mrazeve.</s><s>Mnogi hibridi koji su korišćeni za ukrštanje u tom periodu potiču iz programa oplemenjivanja koji je vodio F.L. Hough na Rutgers univerzitetu u Nju Džersiju u SAD.</s><s>Kao rezultat ove faze, u periodu 19992005. godine su nastale sorte: Ledana, Lejuna, Leskora, Leala, Lebela, Lerosa, Legolda i Lenova (Vachůn, 1999; Vachůn et al., 1999).</s><s>Glavni ciljevi druge faze oplemenjivanja su bili otpornost na virus šarke šljive i povećanje krupnoće ploda.</s><s>U toku 2005. godine priznato je pet novih sorti: Lemeda, Marlen, Minaret, Palava i Svatava (Krška et al., 2006).</s><s>Ciljevi treće faze oplemenjivanja, koja je u toku, su Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. usmereni na izgled ploda, čvrstoću mesa i otpornost na šarku.</s><s>U ovoj fazi izdvojen je veći broj selekcija otpornih na šarku šljive, od kojih se po otpornosti posebno ističe U oplemenjivačkoj stanici u mestu Valtice (sada firma “Seva Flora”) stvorene su nove sorte Jitka, Radka i Nora.</s><s>Jitka (2003) je srednje rana sorta, krupnog ploda i kombinovanih svojstava.</s><s>Radka (2005) je rana stona sorta (sazreva oko 20 dana pre Mađarske najbolje).</s><s>Nora (Vestar x Harlayne) je priznata 2011. godine i otporna je na virus šarke šljive.</s>
<s>U Institutu za voćarstvo i oplemenjivanje Holovousy stvorene su dve sorte kajsije: Darina i Kompakta, koje su priznate 1999. godine.</s><s>Obe su srednje kasnog vremena zrenja i kombinovanih svojstava.</s><s>Sorta Kompakta se odlikuje slabijom bujnošću (kompaktni habitus strabla).</s>
<s>U privatnoj firmi “Lyvana” u mestu Šakvice stvoreno je pet novih sorti kajsije.</s><s>To su srednje kasne sorte Alfons, Beta i Gama i srednje rane sorte Delta i Zetka.</s><s>Slovačka.</s><s>Oplemenjivanje kajsije u Slovačkoj se odvija u istraživačkooplemenjivačkoj stanici Veselé – Pieštany.</s><s>Program je počeo 1964. godine, a vodi ga Daniela Benediková.</s><s>Ciljevi oplemenjivanja su: otpornost na mraz, kasno cvetanje, redovna rodnost, visok kvalitet ploda, velika čvrstoća mesa, pogodnost za preradu, produžetak raspona zrenja i otpornost na prouzrokovače bolesti (Monilinia, Gnomonia, PPV).</s><s>Kao roditelji su korišćene sorte različitih ekološko-geografskih grupa (evropske, srednjeazijske i kineske).</s><s>Kao rezultat ovog programa do sada je registrovano deset sorti kajsije: Vesna, Vegama, Veharda, Velbora, Vesprima, Barbora, Vestar, Veselka, Vemina i Velita (Benediková, 2006).</s><s>Nove slovačke sorte kajsije odlikuju se produženim rasponom sazrevanja, kasnijim vremenom cvetanja i dobrim kvalitetom ploda.</s><s>Otpornost na mraz je ostvarena kasnim početkom cvetanja (Veharda) ili dužim trajanjem cvetanja i postepenim otvaranjem cvetova (Vegama).</s><s>Sorte Veharda i Vemina odlikuju se otpornošću na virus šarke šljive (soj M).</s><s>Po visokom kvalitetu ploda ističu se Vesna, Vestar i Veselka, a po velikoj čvrstoći ploda Veharda i Vemina.</s><s>Mađarska.</s><s>Oplemenjivanje kajsije u Mađarskoj je počelo posle drugog svetskog rata.</s><s>Prva faza obuhvatala je selekciju iz prirodne populacije, kao i klonsku selekciju unutar sorti Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža.</s><s>Programi bazirani na hibridizaciji su počeli krajem 60-ih godina u institutima za voćarstvo u Cegledu i Budimpešti, kao i na Univerzitetu za hortikulturu u Budimpešti.</s><s>U Institutu za voćarstvo u Cegledu međusobnim ukrštanjem mađarskih sorti dobijeno je pet novih sorti kajsije.</s><s>Sorte Ceglédi Piroska i Ceglédi napsugár su namenjene za stonu potrošnju, Ceglédi kedves je pretežno namenjena za preradu, a sorte Ceglédi arany i Nyujtó Ferenc emléke su kombinovanih svojstava (Pedryc i Na Fakultetu za hortikulturu Korvinus Univerziteta u Budimpešti u oplemenjivanju su korišćene sorte iransko-kavkaske i srednjeazijske ekološkogeografske grupe, sa ciljem povećanja diverziteta u potomstvu, naročito vremena zrenja.</s><s>Stvorene su dve sorte ranog sazrevanja: Harmat i Korai zamatos.</s><s>Tri nove Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. sorte: Corred, Corfirm i Corlate su prijavljene za priznavanje.</s><s>Sorta Corred je srednje kasna i dobro obojena, Corfirm je kasna i ima veoma čvrsto meso, a Corlate je veoma kasna (sazreva u prvoj polovini septembra) i ima krupan plod, spljoštenog oblika (Pedryc i Herman, 2012).</s>
<s>U Istraživačkom institutu za voćarstvo i ukrasne biljke u mestu Érd u blizini Budimpešte stvorena je sorta Pannónia.</s><s>Ona je srednje poznog vremena zrenja, male bujnosti, visoke rodnosti i kombinovanih svojstava (pogodna za potrošnju u svežem stanju i preradu).</s>
<s>Rumunija.</s><s>Oplemenjivanje kajsije u Rumuniji ima dugu tradiciju i do sada je stvoreno više od 40 novih sorti.</s><s>Trenutno su aktivna tri programa oplemenjivanja, koja se nalaze u mestima Baneasa, Konstanca i Oradea.</s><s>Istraživačka stanica Baneasa, koja se nalazi u jugoistočnom delu Rumunije, počela je sa oplemenjivanjem kajsije 1967. godine, a program je vodila Viorica Balan.</s><s>Ciljevi su bili produžetak raspona zrenja (pre svega stvaranje ranih sorti), dobra adaptivnost na klimatske uslove, visoka rodnost, dobar kvalitet ploda i otpornost na prouzrokovače bolesti.</s><s>U periodu 2002-2006. godine stvoreno je osam novih sorti: Rares, Carmela, Viorica, Valeria, Nicosur, Adina, Andrei i Alexandru.</s><s>Po velikoj krupnoći ploda (oko 100 g) ističu se sorte Viorica i Carmela (Branişte et Oplemenjivanje kajsije u Konstanci je počelo 1971. godine sakupljanjem germplazme, koja sada ima više od 630 genotipova.</s><s>Rukovodilac programa je Elena Topor.</s><s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja su: produžetak sezone sazrevanja, povećanje kvaliteta ploda (krupnoća, boja, čvrstoća, veći sadržaj šećera, ukus i aroma), visoka rodnost i otpornost na bolesti, kao što je šarka šljive.</s><s>Kao rezultat oplemenjivačkog rada stvoreno je 14 novih sorti: Traian, Tudor, Auras, Cristal, Danubiu, Fortuna, Amiral, Orizont, Augustin, Ceres, Euxin, Histria, Elmar i Ovidius (Topor et al., Najmlađi program oplemenjivanja kajsije u Rumuniji odvija se u Istraživačkoj stanici Oradea, koja se nalazi na severozapadu ove zemlje.</s><s>U toku 2006. godine priznate su četiri nove sorte stvorene u ovoj stanici: Monica, Bihoreana, Iona i Iulia.</s><s>Sve ove sorte su srednje kasnog vremena zrenja.</s><s>Ioana se preporučuje za stonu potrošnju, Bihoreana i Monica za preradu, dok je Iulia sorta kombinovanih svojstava Rusija.</s><s>Najveći deo Rusije nema pogodne klimatske uslove za gajenje kajsije.</s><s>I pored toga, u većem broju naučnih instituta i oglednih stanica se odvija značajan rad na oplemenjivanju ove voćke.</s><s>U Državni registar selekcionih dostignuća Rusije nakon 1990. godine upisano je 35 novih sorti, a pet od njih je patentirano Najpogodniji klimatski uslovi za gajenje kajsije su na području severnog Kavkaza.</s><s>U Dagestanskoj selekciono-oglednoj stanici u Bujraksku stvorene su sorte Uncukuljskij pozdnij, Uzdenj, Džengutajevskij, Tamaša i Esdelik, a u Stavropoljskoj oglednoj stanici sorte Orlik Stavropolja, Reklamnij i Stavropoljskij molodežnij.</s><s>Ove sorte imaju srednje krupan plod (30-50 g).</s><s>U Krimskoj selekciono-oglednoj stanici u Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. gradu Krimsku stvorene su dve sorte: Černij barhat i Kubanskij černij, koje su nastale kao sejanci crne (purpurne) kajsije (Prunus dasycarpa).</s><s>Ove sorte su srednje kasnog vremena zrenja, samobesplodne su i imaju sitan plod (oko 25 g).</s><s>Relativno povoljni uslovi za uspevanje kajsije su i u donjem toku reke Volge.</s><s>U Institutu za voćarstvo i lekovito bilje u gradu Samara stvorene su četiri sorte kajsije koje su patentirane.</s><s>To su: Kujbiševskij jubilejnij, Pervenec Samari, Samarskij i Jantar Povoložja.</s><s>Ove sorte odlikuju se otpornošću na mrazeve i dobrom rodnošću, ali imaju sitan plod (20-25 g).</s><s>U glavnoj botaničkoj bašti u Moskvi stvoreno je osam novih sorti kajsije: Ajsberg, Aleša, Vodolej, Grafinja, Lelj, Monastirskij, Favorit i Carskij.</s><s>Ove sorte karakteriše povećana otpornost na mraz, dobra rodnost i sitan plod (15-20 g).</s><s>One su pogodne za preradu i preporučuju se za gajenje na okućnici (Kramarenko, 2006).</s><s>U Južnouralskom institutu u Čeljabinsku, koji se nalazi istočno od Urala radi se na stvaranju sorti za uslove veoma hladne klime.</s><s>Kao donor otpornosti na niske temperature se koristi mandžurska kajsija.</s><s>Nove sorte Snežinskij, Pikantnij, Kičiginskij i Čeljabinskij ranij karakteriše velika otpornost na mrazeve, ali i vrlo Ukrajina.</s><s>U Državni registar sorti biljaka Ukrajine od 1990. godine upisane su 23 nove sorte kajsije, od kojih je 14 sorti zaštićeno (Anonymous, 2012b).</s><s>Najznačajniji programi oplemenjivanja se nalaze u mestima Jalta i Melitopolj.</s><s>Jedan od najstarijih programa oplemenjivanja kajsije u svetu nalazi se u Nikitskoj botaničkoj bašti, u gradu Jalta na Krimu.</s><s>Program je počeo još 1925. godine, a vodila ga je K.F. Kostina.</s><s>Od velikog broja stvorenih sorti, 16 je upisano u državni registar, a od toga 14 je patentirano.</s><s>U cilju povećanja adaptivnosti u stvaranju sorti je korišćena germpazma različitog geografskog porekla.</s><s>Zaštićene sorte kajsije su: Krimskij amur, Aviator, Autok, Aljans, Aljtair, Hamlet, Divnij, Krokus, Kostinskij, Naslaždenije, Pamjat Ahejevoj, Južanin, Jaltinec i Iskorka Tavridi.</s><s>Ove sorte su različitog vremena zrenja i krupnoće ploda (30-60 g).</s><s>Drugi značajan program oplemenjivanja kajsije u Ukrajini se nalazi u Institutu za navodnjavanje u voćarstvu (Institut orošaemogo sadovodstva) u Melitopolju.</s><s>U Državni registar sorti Ukrajine upisane su nove sorte stvorene u ovom institutu: Melitopoljskij lučistij, Dar Melitopolja, Zorjanij, Kumir, Sadovij i Tašćenakskij.</s><s>Nemačka.</s><s>Na Univerzitetu Halle-Wittenberg selekcionisane su tri sorte kajsije otporne na virus šarke šljive.</s><s>Sorte Brevira i Virosia ispoljavaju kvantitativnu otpornost, dok je sorta Kuresia imuna (Fuchs et al., 2001).</s><s>Firma „Artevos“ je patentirala sortu Kuresia 2007. godine.</s><s>Pored toga u toku je postupak zaštite još tri sorte kajsije: Clarina, Hilde i Mino.</s><s>Ove sorte su veoma tolerantne na mrazeve, imaju visoku i redovnu rodnost i krupne do vrlo krupne plodove.</s><s>U Nemačkoj je stvoren i hibrid između kajsije i trešnje pod nazivom Aprikyra.</s><s>On je samooplodan, cveta rano, ali posle kajsije.</s><s>Plod je okruglog oblika, tamnocrvene boje, po veličini između šljive i kajsije.</s><s>Da bi se dobio dobar ukus potrebno je proređivanje plodova.</s>
<s>Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>Kanada.</s><s>Značajan program oplemenjivanja kajsije nalazio se u istraživačkom centru Harou u provinciji Ontario u Kanadi (Agriculture and Agri-Food Canada, Harrow).</s><s>Ovaj program je počeo 1964. godine, a selekcioner je bio R.E.C. Layne.</s><s>Najznačajniji ciljevi oplemenjivanja su bili: otpornost na zimske mrazeve, otpornost na prouzrokovače bolesti (Leucostoma spp., Xanthomonas campestris pv. pruni, Monilinia fructicola), dobar kvalitet ploda (krupnoća, izgled, čvrstoća mesa, tekstura, ukus i odvajanje od koštice), visoka i redovna rodnost, produžetak vremena zrenja, uniformno zrenje, otpornost na opadanje plodova pred berbu i pucanje pokožice.</s><s>U periodu 1974-2000. godine realizovano je 11 sorti kajsije (Hunter i Layne, 1998).</s><s>Novije sorte iz ove serije su: Harojoy, Haroblush i Harostar, koje su srednje kasnog vremena zrenja i odlikuju se vrlo privlačnim izgledom ploda (Layne i Hunter, 2003a, 2003b, 2003c).</s><s>Ovaj program je 1995. godine premešten u istraživački centar Vineland.</s><s>Evaluacija perspektivnih sejanaca je nastavljena u drugim područjima (SAD i Evropa).</s><s>Zastupnik ovih sorti za Evropu je francuska firma Star Fruits.</s><s>Dve sorte - Harobig i Harrow Red su zaštićene i introdukovane za komercijalnu proizvodnju u Evropi (Hunter i Layne, 2004).</s><s>Novi Zeland.</s><s>Najznačajniji program oplemenjivanja kajsije na južnoj hemisferi nalazi se u institutu HortResearch (sada Plant and Food Research) u mestu Havelock North.</s><s>Osnovni ciljevi oplemenjivanja su produžetak sezone zrenja, visoka rodnost, dobar kvalitet ploda i dobra sposobnost čuvanja (Hofstee et al., 1999).</s><s>U periodu 1988-1993. godine realizovano je šest sorti tzv. “Clutha” serije: CluthaGold, CluthaStar, CluthaLate, CluthaSun, CluthaGem i CluthaEarly.</s><s>One su nastale ukrštanjem sorti Moorpark i Sundrop.</s><s>Od ovih sorti je najznačajnija CluthaGold koja se dosta komercijalno gaji na Novom Zelandu.</s><s>U periodu 1997-1998. realizovano je sedam novih sorti.</s><s>Serija sorti “Riwaka” je nastala slobodnim oprašivanjem sorte Cluthagold i čine je sorte: Alex, Benmore, Dunstan, Gabriel, Vulcan i Cluthafire.</s><s>Mascot je srednje rana sorta, nastala ukrštanjem Valleygold x Earliril.</s><s>Australija.</s><s>U Australiji postoje dva značajna programa oplemenjivanja kajsije.</s><s>Jedan je u okviru instituta SARDI, a drugi u okviru kompanije ANFIC.</s><s>SARDI (South Australian Research and Development Institute) se nalazi u mestu Loxton u Južnoj Australiji.</s><s>Osnovni cilj oplemenjivanja kajsije u ovom institutu je stvaranje sorti pogodnih za sušenje.</s><s>One treba da imaju visok sadržaj suve materije, poželjno iznad 20%.</s><s>Važne osobine su i randman sušenja, koji predstavlja odnos sveže i suve mase mesa ploda, kao i dužina čuvanja.</s><s>Pored toga, cilj oplemenjivanja je da nove sorte imaju dobru krupnoću, boju i čvrstoću, kao i visoku i redovnu rodnost.</s><s>Prva sorta iz ovog programa realizovana je 1998. godine i to je Rivergem.</s><s>U toku 2005. godine realizovane su još tri sorte: Riverbrite, River Ruby i Rivergold (Graetz, 2006).</s><s>Nove sorte odlikuju se visokim sadržajem suve materije na standardnu sortu Moorpark (6 : 1).</s>
<s>Kompanija ANFIC (Australian Nurseryman’s Fruit Improvement Company) je patentirala seriju sorti kajsije “Solar”.</s><s>Oplemenjivač je Henry Franklin.</s><s>Ovu seriju čine sorte: Solar Glow, Solar Fire, Solar Nugget, Solar Flair, Solar Blaze, Solar Gem, Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s><s>Solar Sweet i Solar Mate.</s><s>Ove sorte karakterišu se time što imaju narandžasto-žutu do tamno narandžastu boju ploda, bez dopuske crvene boje.</s><s>Njihov plod je uglavnom krupan i ima vrlo dobar ukus i aromu.</s><s>To su sorte ranog ili srednje ranog vremena zrenja, sa izuzetkom sorte Solar Mate, koja sazreva kasno.</s><s>Tunis.</s><s>Program oplemenjivanja kajsije je počeo 1954. godine u INRAT (Institut National de Recherche Agronomique de Tunisie) u mestu Ariana na severu Tunisa.</s><s>Ukrštanja su obavljana između lokalnih sorti, koje imaju dobru adaptivnost i rano sazrevanje sa introdukovanim sortama kao donorima samooplodnosti, redovne rodnosti i pogodnosti za preradu.</s>
<s>Nova serija ukrštanja je počela 1974. godine i od dobijenih sejanaca odabrano je šest novih sorti, koje su registrovane 1995. godine.</s><s>To su srednje rane sorte Asli i Raki, i srednje kasne sorte Atef, Meziane, Ouafir i Fakher.</s><s>Ove sorte su samooplodne, imaju visoku rodnost i dobar kvalitet ploda (Lachkar i Mlika, 2006).</s><s>Turska.</s><s>Poslednjih godina u Turskoj je intenziviran rad na oplemenjivanju kajsije.</s><s>U ranijem periodu se uglavnom radilo na selekciji kajsije iz prirodne populacije, dok se kasnije počelo i sa hibridizacijom.</s><s>Program oplemenjivanja kajsije putem hibridizacije je počeo 1989. godine na Alata hortikulturnom istraživačkom institutu u gradu Mersin, koji se nalazi u severoistočnom delu Turske, na obali Sredozemnog mora.</s><s>Ukrštane su lokalne turske selekcije (Alyanak, Sakit-1, Sakit-2, Sakit-6, 07K11) sa stranim sortama (Cafona, Canino, Fracasso, Jaubert Foulon, Precoce de Colomer).</s><s>Cilj je bio da se dobiju nove stone sorte ranog vremena zrenja i dobrog kvaliteta ploda.</s><s>Stvoreno je pet novih sorti: Dr Kaşka, Çağataybey, Çağribey, Şahinbey i Alatayıldırzı.</s><s>Kod ovih sorti masa Izrael.</s><s>Poljoprivredna istraživačka organizacija u mestu Beit Dagan, koja radi u okviru Ministarstva poljoprivrede Izraela, realizovala je dve sorte kajsije Tarog i Daniel.</s><s>Sorta Daniel je patentirana i u SAD.</s><s>Ona je ranog vremena zrenja, samooplodna, dobre rodnosti i kvaliteta ploda.</s><s>Privatni program oplemenjivanja kajsije postoji u okviru firme „Ben Dor Fruits and Nurseries“.</s><s>Oni rade na kreiranju nekoliko novih linija sorti kajsije.</s><s>Linija „Aromacot“ se karakteriše jako izraženom aromom, narandžastom bojom mesa i visokim sadržajem suve materije (15-20%).</s><s>Liniju „obojene kajsije“ čine sorte koje imaju ljubičasto crvenu ili crnu boju pokožice i crvenu ili žutu boju mesa (Blackot, Tiger, Vaiolet, Emesh-peachcot).</s><s>Takođe se radi na stvaranju sorti bele boje pokožice i mesa, kao i sorti kasnog vremena zrenja.</s><s>Srbija.</s><s>U poslednjih 20 godina priznato je sedam novih sorti kajsije, koje su uglavnom nastale putem selekcije iz prirodne populacije.</s><s>Na Agronomskom fakultetu u Čačku stvorene su tri sorte: Biljana, Vera i Aleksandar (Paunović, 1996).</s><s>Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu stvorene su četiri sorte: NS-4, NS-6, Novosadska rodna i Novosadska kasnocvetna (Đurić et al., 2005).</s><s>Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013.</s>
<s>Tokom poslednje dve decenije u svetu je stvoreno oko 500 novih sorti kajsije.</s><s>Najviše sorti je nastalo u SAD, Francuskoj, Italiji, Rusiji, Španiji, Rumuniji, Ukrajini i Češkoj.</s><s>Najveći broj novih sorti nastao je metodom planske hibridizacije, a znatno manji broj putem klonske selekcije i selekcije iz prirodnih populacija.</s><s>Najznačajnija dostignuća u oplemenjivanju kajsije su: produžetak raspona sazrevanja (više od tri meseca), otpornost na virus šarke šljive, otpornost na zimske mrazeve, povećanje krupnoće ploda, privlačniji izgled ploda (naročito prisustvo dopunske crvene boje na većem delu površine ploda), poboljšanje kvaliteta ploda (veća čvrstoća mesa, veći sadržaj šećera).</s><s>Mnoge nove sorte kajsije ističu se dobrim biološko-proizvodnim osobinama i predstavljaju značajno poboljšanje u odnosu na postojeći sortiment u pogledu prilagođenosti ekološkim uslovima, izgleda i kvaliteta ploda, rodnosti, otpornosti na prouzrokovače bolesti.</s><s>Njihovo uvođenje u proizvodnju doprineće povećanju ekonomskih efekata gajenja kajsije.</s>
<s>Anonymous 2012a. Gosudarstvennij reestr selekcionnih dostiženij, dopušćennih k ispoljzovaniju. http://www.gossort.com/docs/rus/REESTR_2012.pdf.</s><s>Datum pristupa Anonymous 2012b. Deržavnij reestr sortiv roslin pridatnih dlja poširenja v Ukraini. http://sops.gov.ua/uploads/files/documents/reyestr_sort/ReestrEU-2012.pdf.</s>
<s>The majority of new cultivars was obtained by controled hybridization.</s><s>Much smaller number was obtained by clonal selection or selection from natural populations.</s> |
Oplemenjivanje trešnje i višnje u svetu | Milatović, Dragan;Nikolić, Dragan | Zbornik radova III savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2011. | "Prunus avium, Prunus cerasus, oplemenjivanje, sorte, hibridizacija, klonska selekcija, indukovane m(...TRUNCATED) | agrif.bg.ac.rs-123456789-5784.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22789/bitstream_22789.pdf | "<s>Izvod.</s><s>U radu su prikazani ciljevi i metode oplemenjivanja trešnje (Prunus avium L.) i vi(...TRUNCATED) |
Osetljivost sorti kajsije na zimski i pozni prolećni mraz | Milatović, Dragan;Đurović, Dejan;Zec, Gordan | Zbornik radova IV savetovanja „Inovacije u voćarstvu“, Beograd, 2013. | "Prunus armeniaca, zimski mraz, pozni prolećni mraz, cvetni pupoljci, plodići, prinos;Prunus armen(...TRUNCATED) | agrif.bg.ac.rs-123456789-5778.pdf | http://aspace.agrif.bg.ac.rs/bitstream/id/22797/bitstream_22797.pdf | "<s>Izvod.</s><s>U radu je ispitivan je uticaj zimskog i poznog prolećnog mraza na izmrzavanje gene(...TRUNCATED) |
End of preview.
Skup naučnih publikacija na Južnoslovenskim jezicimaVisoko-kvalitetan skup raznovrsnih naučnih publikacija Neophodan za obučavanje kvalitetnih jezičkih modela za južnoslovenske jezike. Ukupno 280,460 dokumenata, ukupno sa preko 4.2 milijarde reči. Svaka JSON linija predstavlja jednu publikaciju. Unutar svakog dokumenta su obeležene rečenice i paragrafi. |
Set of South Slavic Scientific Research publicationsHighly curated, High-qualityand diverse scientific publications. Necessary for training quality language models for South Slavic languages. A total of 280,460 documents containing over 4.2 billion words. Each JSON line represents one publication. All documents are paragraph and sentence-delimited. |
|||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
from datasets import load_dataset
dataset = load_dataset("procesaur/ZNANJE")
Citation:
@article{skoric24korpusi,
author = {\vSkori\'c, Mihailo and Jankovi\'c, Nikola},
title = {New Textual Corpora for Serbian Language Modeling},
journal = {Infotheca},
volume = {24},
issue = {1},
year = {2024},
publisher = {Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji, Beograd},
url = {https://arxiv.org/abs/2405.09250}
}
|
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, #7276, Text Embeddings – Serbian Language Applications – TESLA. |
This research was supported by the Science Fund of the Republic of Serbia, #7276, Text Embeddings - Serbian Language Applications - TESLA. |
- Downloads last month
- 57